Zakoni

ZAŠTITA PRAVA PACIJENATA (u slučaju lekarske greške)



Nisu retki slučajevi nesavesnog i nestručnog postupanja zdravstvenih radnika prema pacijentima, poznati kao lekarske (medicinske) greške, koji dovode do telesnog oštećenja i narušavanja zdravlja pacijenta, a ponekad i do njegove smrti. Reč je istovremeno o krivičnom delu nesavesnog lečenja, za koje je predviđena zatvorska kazna, i o kršenju zdravstvenih propisa i etičkih kodeksa medicinskih radnika, zbog čega bi trebalo da zdravstveni radnik privremeno ili trajno ostane bez dozvole za rad. Za krivično delo nesavesnog lečenja najčešće su odgovorni lekari, ali mogu odgovarati i drugi zdravstveni radnici.
Naknadu štete koju si pretrpeo zbog medicinske greške možeš da tražiš u okviru krivičnog postupka protiv odgovornog zdravstvenog radnika ili u odvojenom, parničnom postupku.

Razlika između medicinske greške i neželjenog ishoda lečenja

Postoji razlika između medicinske greške, to jest nesavesnog i nestručnog lečenja s jedne, i neželjenog ishoda lečenja s druge strane. Na ovoj razlici insistira Svetsko medicinsko udruženje, a isti stav zastupa i Lekarska komora Srbije.

Medicinska greška, pre svega, može nastati kada lekar (odnosno neki drugi zdravstveni radnik — zubar, medicinska sestra…) pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili način lečenja, ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili, uopšte, nesavesno postupi. Dakle, sredstvo ili način moraju biti nepodobni, to jest, da ne odgovaraju zahtevima struke u datoj situaciji, i ta nepodobnost mora biti očigledna — na primer, lekarska greška postoji ako je svima jasno da se radi o kožnom oboljenju koje se tretira mašću, a lekar, suprotno pravilima struke, iskoristi sklapel da „otvori“ pacijenta. Plus, svako ovakvo postupanje jeste nekakva greška lekara, ali da bi on bio krivično odgovoran, takvo postupanje mora proizvesti pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta. Na našem primeru, za to je dovoljno da lekar realizuje svoju nameru da operiše pacijenta kome operacija očigledno nije potrebna.

Neželjeni ishod lečenja takođe uzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta, ali ta šteta nije nastupila kao posledica nedostatka veštine, znanja i savesnog zalaganja medicinskog radnika, već usled objektivnih okolnosti. Na primer, smrt neizlečivo bolesnog pacijenta jeste neželjeni ishod lečenja. Za ovakve posledice lečenja medicinski radnik ne snosi pravnu odgovornost.

Šta možeš da uradiš?

Protiv zdravstvenog radnika koji je počinio medicinsku grešku možeš da podneseš
krivičnu prijavu policiji ili javnom tužilaštvu.
Oni su obavezni da preuzmu „gonjenje“.
Možeš i da se obratiš zdravstvenoj inspekciji, koja će, ako smatra da ima osnova, dati nalog za vanredni stručni nadzor koji će sprovesti posebna lekarska komisija. Od izveštaja te komisije zavisi da li će Ministarstvo zdravlja privremeno zabraniti rad zdravstvenoj ustanovi, podneti krivičnu prijavu protiv zdravstvenog radnika ili predložiti odgovarajućoj komori da mu oduzme dozvolu za rad (licencu).
I ti sam, ako si žrtva nesavesnog lečenja, možeš o tome da obavestiš sud časti komore čiji je taj zdravstveni radnik član, kako bi pokrenuo disciplinski postupak, a ako si zbog njegove greške pretpreo nekakvu materijalnu ili nematerijalnu štetu, možeš i da podneseš tužbu za naknadu štete.

Krivične kazne
Zdravstvenom radniku koji počini krivično delo nesavesnog lečenja, prema Krivičnom zakoniku preti zatvorska kazna od tri meseca do tri godine.
Ako je pacijent zbog medicinske greške teško telesno oštećen ili mu je zdravlje teško narušeno, za nesavesnog lekara predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora, odnosno od dve do 12 godina ako zbog njegove greške pacijent umre.
Medicinski radnik koji na sudu dokaže da nije bio svestan da čini grešku ili da je znao da ne poštuje proceduru, ali je bio ubeđen da ni do kakvih štetnih posledica neće doći (za oba ova slučaja kaže se da je krivično delo počinjeno iz nehata), biće kažnjen mnogo blaže: preti mu novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Ako je pacijentu u ovom slučaju teško narušeno zdravlje, kazna može biti do tri godine, a u slučaju smrti do osam godina zatvora.

Disciplinske kazne
Zdravstvenom radniku koji napravi stručnu grešku odgovarajuća komora zdravstvenih radnika privremeno će oduzeti dozvolu za rad (licencu) na rok od šest meseci do godinu dana. Ako je osuđen na zatvor jer je zbog njegove greške pacijent teško povređen ili mu je teško narušeno zdravlje, ili je preminuo, zdravstvenom radniku biće trajno oduzeta licenca.
Zdravstvenom radniku koji počini krivično delo nesavesnog lečenja, prema Krivičnom zakoniku preti zatvorska kazna od tri meseca do tri godine.
Ako je pacijent zbog medicinske greške teško telesno oštećen ili mu je zdravlje teško narušeno, za nesavesnog lekara predviđena je kazna od jedne do osam godina zatvora, odnosno od dve do 12 godina ako zbog njegove greške pacijent umre.
Medicinski radnik koji na sudu dokaže da nije bio svestan da čini grešku ili da je znao da ne poštuje proceduru, ali je bio ubeđen da ni do kakvih štetnih posledica neće doći (za oba ova slučaja kaže se da je krivično delo počinjeno iz nehata), biće kažnjen mnogo blaže: preti mu novčana kazna ili zatvor do jedne godine. Ako je pacijentu u ovom slučaju teško narušeno zdravlje, kazna može biti do tri godine, a u slučaju smrti do osam godina zatvora.

(U PRAVU SI)