после сушењa
Да би се сачувала лековита својства убраних биљака, треба их правилно чувати у адекватној амбалажи на којој ће бити исписано име лековите биљке и датум паковања. Амбалажа за чување може бити: кеса од чвршће хартије која треба да је тамна, кутије, стаклене или порцуланске тегле или сличне посуде које се добро затварају.Тако спаковано лековито биље може се сачувати од продора ваздуха, прашине, инсеката и светлости, чиме се штити од труљења и плеснивости, чиме би се смањила лековита својства и употребљивост. Најбоље је ако у кући постоји посебан ормарић за чување лековитог биља, где би оне биле заштићене од светлости, прашине и свега што није погодно за одржавање квалитета. Лековито биље не треба чувати дуже од годину дана, старо треба заменити новим и свежим.
Један од начина квалитетног чувања лековитог биља је да убране биљке напаримо врућом алкохолном паром, а затим осушимо топлим ваздухом. На тај начин се уништава дејство разних плесни и ензима који се налазе на и у ткиву биљака, чиме ћемо онемогућити кварење, односно врење у њима. Овај начин је једна врста пастеризације осушеног лековитог биља, чији је квалитет екстракта изврсног квалитета са тачно одређеном количином лека који се у њој налази и који делује већом јачином, јер су сачувани сви лековити састојци.
Овакав начин чувања не само осушеног лековитог биља, него и очувања квалитетних састојака у њима, треба да примењују сви учесници од сакупљача до крајњег корисника.
Један од начина квалитетног чувања лековитог биља је да убране биљке напаримо врућом алкохолном паром, а затим осушимо топлим ваздухом. На тај начин се уништава дејство разних плесни и ензима који се налазе на и у ткиву биљака, чиме ћемо онемогућити кварење, односно врење у њима. Овај начин је једна врста пастеризације осушеног лековитог биља, чији је квалитет екстракта изврсног квалитета са тачно одређеном количином лека који се у њој налази и који делује већом јачином, јер су сачувани сви лековити састојци.
Овакав начин чувања не само осушеног лековитог биља, него и очувања квалитетних састојака у њима, треба да примењују сви учесници од сакупљача до крајњег корисника.
Алергија - узрок и начини лечења
Алтернативно лечење алергије антипаразитним програмом !
Лечење алергије антипаразитним програмом.
Алтернативно лечење алергије
50 ODSTO POPULACIJE IMA PROBLEM SA GUTANJEM TABLETA: Istraživanja pokazala veću efikasnost praškastih lekova!
Сезона брања Зове је при крају, ево зашто треба да пожурите и уберете и сами неколико цветова
Цветови Зове имају лековита својства богати су гликозидима, танинима, флавоноидима, каротенима, рутином и витамином Ц.
Сезона је брања цветова зове, а познато је да је сируп од њених цветова право течно благо, зато похитајте у природу и уберите који цвет јер су кратког века. Зова се користи код прехладе, грипа, проблематичних синуса, бронхитиса, дијабетеса, затвора, астме и алергије, ослабљеног имунитета…
За оне који нису до сада припремали овај напитак, ево рецепта за чувени сок од зове:Уберите 30 цветова зове, проверите да ли су цветови чисти. Потопите их у 3 литра воде и оставите их 24 сата. Након тога извадите цветове из воде и процедите их кроз газу. У процеђену течност додајте 3кг шећера и 80 грама лимунтуса. Мешајте док вам се шећер не раствори и преточите у чисте флаше.
Да подсетимо, зова спада међу најлековитије биљке, има их више од тридесет врста. Најзначајније су црна и црвена зова а код нас се најчешће користи црна зова.
METVICA/NANA – ČUDESNA I KORISNA BILJKA
Свака биљка, свака травка, свако зрно и сваки плод овое планета је чудесан. Метвица је Божија биљка коју многи људи сврставају у једну од најлековитијих на планети. Она се као лек употребљавала далеко у прошлости, али само мали број људи зна да је то једна од биљака коју је потребно имати увек у своме дому.
Лековитост нане. Метвица (menta – Mentha X Piperita) је лековита биљка која расте у целој Европи и Северној Америци.
Метвица се може препознати међу хиљадама биљака због свог јаког и изражајног мириса који даје њана висока количина метанола.
Ментол активира рецепторе осетљиве на хладноћу у кожи и слузокожи ткива, због чега се јавља осећај хлађења, а по коме је ова биљка и препознатљива.
Ментол је чест састојак зубних пасти и водица. Он помаже у спречавању болести десни и лошег даха, а пијење чаја од нане уопштено помаже у одржавању оралног здравља.
Метвица је одавно позната по томе да смирује дигестивни тракт, смањује болове у желуцу и цревима, ублажава разноврсне грчеве и мучнине, особито оне узроковане путовањем.
Поспешује мршављење, јер има диуретичко деловање, подстиче метаболизам и смањује апетит. Осим тога, чај и други метвичини препарати показали су се врло ефикасним код синдрома иритабилног црева.
Једно од примарних својстава нане је ублажавање стреса. Садржи веће количине триптофана, од којег настаје серотонин који подиже расположење и то врло ефикасно. Она је природни антидепресив, а то најбоље доказују мачке које када помиришу мачју нану, као да умиру од смијеха, ваљају се котрљају и веселе.
Метвица смањује главобоље, мигрене и желудачне тегобе проузроковане стресом.
Чај од нане пре спавања умирује организам и помаже код несанице.
Метвица садржи витамине А, Ц и друге активне материје попут рузмаринска киселине које помажу у јачању отпорности организма на упале и инфекције.
Ова биљка смањује симптоме прехладе и сувог кашља, неутралише слободне радикале и спречава производњу супстанци које подстичу упале.
Сматра се да метвица, захваљујући ружмаринској киселини, ублажује алергију и астму. Облози од нане помажу код алергијских осипа, док инхалирање чаја смањује зачепљеност дисајних путева.
Нека истраживања показују да би метвица могла имати и антиканцерогена својства, јер садржи перилилни алкохол, који се у тестирањима показао заслужним за спречавање рака дебелог црева, коже и плућа.
Уље нане. Етерично уље нане садржи витамине А и Ц, омега-3 киселине те минерале гвожђе, манган, магнезијум, калцијум, калијум и бакар.
Погодно је за лечење бројних здравствених проблема и делује слично као и чај од нане.
Одобрено је у службеној медицини за лечење мигрена, реуматских тегоба, пруритуса (свраба) коже, алергијске упале коже, надутости, иритабилног дебелог црева, прехладе и кашља.
У ароматерапији, ово се уље препоручује орално узимати код тегоба са жучи и јетром те акнама.
Повољно делује и код упаљених мишића. У неко базно уље додајте пар капи етеричног уља нане и користите га у масажи.
Метвица је такођер један од захвалнијих зачина у кулинарству а ставља се иу слана иу слатка јела. Сведочанства људи о метвици говоре како је врло лековита биљка која заиста помаже код разних тегоба. То је биљка која може само помоћи човеку али не и одмоћи.
ULJE OD LJUTIH PAPRIČICA: Evo šta sve može da izleči (RECEPT)
Ulje se pravi od ljutih crvenih paprika i odlično pomaže kod radikulitisa, miozitisa, neuralgije,reume i bolova u zglobovima. Ulje od ljutih paprika pripada grupi iritirajućih i zagrejavajućih ulja. Poseduje nadražajno delovanje – širi kapilare, pojačava cirkulaciju krvi u gornjim delovima kože, pojačava vitaminski metabolizam i deluje na aktiviranje regenerativnih procesa epidermisa kože.
PROČITAJ JOŠ
Za pripremu ulja od ljutih paprika biće potrebno:
10 svežih crvenih ljutih papričica
2 čaše hladnoceđenog maslinovog ulja
staklena tegla od 1 litar
2 čaše hladnoceđenog maslinovog ulja
staklena tegla od 1 litar
Priprema:
Papričice oprati, odseći deo gde se nalazi peteljka i samleti na mašini za mlevenje mesa. Dobićete oko jedne čaše isitnjene smese.
Preručite u čistu staklenu teglu i prelijte uljem. Ostavite na tamno mesto (recimo u donji deo kuhinjskih elemenata).
Posle 7 dana procedite sadržaj tegle kroz gazu ili plastičnu cediljku. Iskorišćenu smesu od paprike možete ostaviti u frizider i koristiti kao dodatak jelima, a crvenkasto ulje koristiti za utrljavanje u kožu.
Prvo vreme utrljavati ulje nekoliko puta dnevno, kada imate bolove u zglobovima ili drugim delovima tela. Nakon utrljavanja, obuvati tople čarape ili hulahopke, ako su u pitanju noge. Utopljavati i druge delove tela, u zavisnosti od lokacije bola – ruke, vrat, leđa. Nakon nanošenja ulja, osetićete pečenje na koži, ali biće podnošljivo, čak i prijatno, jer će ulje duboko grejati kožu, ali bez stvaranja opekotina.
Vremenom možete smanjivati intenzitet nanošenja ulja. Posle mesec-dva, proceduru možete raditi jednom nedeljno, ako se jave ponekad bolovi u zglobovima zbog promene vremenskih uslova. Ulje čuvajte na tamnom mestu.
Oslobodite se bola u leđima i zglobovima brzo i lako! A evo i kako! (RECEPT)
U današnje vreme - bilo da se bavimo sedelačkim poslom, bilo teškim fizičkim radom - malo ko od nas ne oseća probadanja u leđima ili rukama i nogama. Zato je svaka pomoć protiv bola dobrodošla, pogotovo ako ne podrazumeva upotrebu štetnih lekova!
Ovaj recept idealan je za sve ljude koji dugo sede za računarom ili zbog nekog drugog posla često pate od bolova u leđima, zglobovima, vratu i nogama. Toliko je jednostavan da nećete moći da poverujete.
PROČITAJ JOŠ
Recept:
Kupite u bilo kojoj prodavnici 150 g bilo kojeg jestivog želatina, sa voćnim ukusom ili bez, svejedno (150gr je dovoljno za kuru lečenja od mesec dana).
Uveče sipajte 5 g želatina (dve ravne kašičice) u četvrt čaše hladne vode (iz frižidera). Pomešajte i ostavite da stoji do jutra (van frižidera). Želatin će da nabubri i pretvoriće se preko noći u žele.
Ujutru popijte smesu na prazan stomak. Mozete dodati sok, vodu s medom ili pomešajte smesu s jogurtom ili kiselim mlekom. Ili na bilo koji drugi način koji vama odgovara.
Funkcioniše tako, da ljudi koji su se žalili na bolove u zglobovima, leđima, nogama, kičmi i vratu, posle nedelju dana prestaju da ih primećuju!
Kura lečenja traje mesec dana. Proces treba ponoviti posle šest meseci. Ovo je način da se obnovi “podmazivanje” zglobova, a od zdravih zglobova zavisi i normalan rad mnogih organa, jer je sve u našem organizmu povezano.
Skupi lekovi protiv bolova, koji su puni hemije, za nekoga su jedino rešenje, a ovakvo “primitivno”, nezahtevno lečenje često ne uliva poverenje.
Zasto je želatin toliko koristan za zglobove?
Želatin je proizvod životinjskog porekla, dobija se preradom vezivnog tkiva krupne stoke – tetiva, kostiju, hrskavica, a u stvari to je kolagen u najčistijem obliku. Pozitivno deluje na stanje unutrašnjih vlakana i sitnih krvnih sudova.
U sebi poseduje dve aminokiseline – prolin i hidroksiprolin, koji imaju pozitivan uticaj na oporavak vezivnog tkiva. Želatin je u stanju da poveća rast i obim vezivnog tkiva, što je veoma važno kod bolesti zglobova.
Evo na šta sve želatin pozitivno utiče:
Jača zglobove i srčani mišić
Poboljšava metabolizam
Povećava mentalnu sposobnost
Održava zdravo stanje kože
Daje elastičnost i snagu tetivama i ligamentima
Sprečava razvoj osteoporoze i osteoartritisa
Dovodi do poboljšanja rasta i strukture kose i noktiju
Nezamjenjiv je kod displazije
Poboljšava metabolizam
Povećava mentalnu sposobnost
Održava zdravo stanje kože
Daje elastičnost i snagu tetivama i ligamentima
Sprečava razvoj osteoporoze i osteoartritisa
Dovodi do poboljšanja rasta i strukture kose i noktiju
Nezamjenjiv je kod displazije
Mnogi ljudi imali su pozitivna iskustva sa želatinom, a većina njih otarasila se bolova u roku od sedam dana.
Recept za ružičasti napitak koji će da vam pomogne da izbacite masnoće iz tela
Osvežavajući napitak napravljen od svežeg voća i povrća, popularnog naziva smuti, nešto je najbolje što možete da napravite za svoje telo.
Iako su sve kombinacije svežih namirnica dobro došle, donosimo recept za ružičasti napitak koji će da vam pomogne da izbacite masnoće iz tela.
Priprema: Sastojke ogulite i očistite od koštica. Komadiće povrća ubacite u blender. Dodajte sok od limuna i med. Po želji dodajte pokoju kockicu leda. Sve dobro izblendirajte i pijte ujutro, na tašte ili između obroka.
– Ovaj napitak sadrži vrlo malo kalorija, a držaće vas sitima
– Čisti bubrege, snižava krvni pritisak, reguliše šećer u krvi i pomaže da se reguliše telesna težina
– Čisti bubrege, snižava krvni pritisak, reguliše šećer u krvi i pomaže da se reguliše telesna težina
Podmladite se: Ruski „eliksir večne mladosti“
Ruska narodna medicina sadrži obilje blagotvornih recepata, a jedan od njih je i „eliksir večne mladosti”.
Sastojci ovog elikisra sasvim su prirodni i dokazano imaju lekovit uticaj na organizam.
Sastojci koji će vam biti potrebni su:
Pomešajte sve sastojke, a zatim ih prelijte sa 500 ml ključale vode.
Sačekajte 20- ak minuta da se se prohladi, a potom popijte čaj. Po želji možete dodati i kašičicu meda. Polovinu pripremoljenog napitka popijte ujutru, a drugu polovinu uveče.
Možete ga držati u termosu kako bi uvek bio dovoljno topao. Ponavljajte proceduru mesec dana, a ako budete zadovoljni rezulatatima, možete ponoviti postupak tek nakon tri godine.
Ovaj eliksir će povoljno uticati ne samo na vaš ten, već i na ceo organizam i metabolizam, a rezultate ćete veoma brzo primetiti.
Доктор Рике Геерд Хамер је пошао од идеје да је одржавање живота онтогенетски принцип на коме почива читава еволуција. Све је у сталном стварању и одржавању. Тако сваки сложен организам као што је и људски након што је претрпео неко оштећење настоји сам да се залечи. Дакле, ако се бол или нефункционалност неког органа појави као последица процеса репарације, онда се и медицински третман мора вршити у складу са настојањем организма да се залечи, а никако да се процес омета ублажавањем или уништавањем симптома. И то је суштина филозофије др. Герда Хамера.
Али, замислите сада што се дешава у целом организму када се покрене природни програм репарације карактеристичан за жива бића, а једна њена биолошка манифестација која је протумачена као симптом "болести" постане мета милитантног медицинског третмана синтетичким лековима, који су за организам сви токсини и од којих се он по природи настоји ослободити и заштитити.
Мозак то тумачи као ново оштећење и можда обуставља започети програм репарације, па хитно активира други програм, такође за репарацију, али овог пута сложенији. Он, на жалост има и још израженије манифестације у ткивима, па "стручњаци" у белом тумаче да је дошло до још већег погоршања болести. Крећу с још јачим хемијским терапијама, инвазија на ткива и због овог новог напада мозак покреће све већи и већи број програма за репарацију јер ни један није у стању да спроведе до краја. Читав организам тако временом слаби и губи енергију јер сада читав учествује у програмима репарације грозничаво се борећи за одржање живота, док га "лекар" као "мајстор - кварис" бесомучно трује иу томе константно ремети.
Ако вам ово делује сумануто, али логично, ви сте већ схватили што је живот, а што ради конвенционална алопатска медицина.
Борба са раком није ништа друго до борба са једном другачијом формом живота. Из ове борбе, нажалост карциноми излазе као победници, а читав организам се енергетски разори и мора се разградити на саставне енергетске честице. То називамо смрт. Наравно, не кривимо за ово лекаре, јер су тако научени у школи и натерани од стране светског медицинског естаблишмента да тако поступају ако желе лиценцу за лекарску праксу. А, др. Хамер је управо овом врло повезаном медицинском и фармацеутском естаблишменту, задао тежак ударац. Да постави своју теорију Нове Медицине, Хамера је натерао животни сплет околности. Верници би рекли "божја воља".
Хамеровим необични пут
Рике Геерд Хамер је рођен 1935. у Немачкој где је истовремено студирао и медицину и теологију у Тубингену. У својој 22. години је завршио теологију, ау 26-ој је добио лиценцу за лекарску праксу. Радио је на различитим универзитетским клиникама у Немачкој од 1963. до 1986. када му је лиценца судском пресудом одузета. Специјализацију из интерне медицине је завршио 1972. и од тада је радио највише са канцерозним пацијентима на клиници у Тибингену, док је истовремено радио приватно на иновацијама медицинских инструмената. Тако је конструисао хируршки скалпел који је сјекао 20 пута оштрије него оштрица жилета и познат је као Хамер скалпел. Конструисао је и посебну тестеру за кости која се примењује у пластичној хирургији, као и сто за масирање који се аутоматски обликује по телесним облинама пацијента. Патенти од ових иновација су му донели новац, па се преселио у Италију где је по сиротиштима почео да лечи бесплатно.
Преокрет у његовом животу настао је 1978. када је његов деветнаестогодишњи син Дирк, који се на мору одмарао на породичној јахти, грешком убијен. Убица је био нико други до лично принц Виктор Емануел од Савоје, син последњег италијанског краља. Принц од Савоје је био на својој јахти када је открио да му је неко одвезао гумени чамац. Племић је одмах узео своју пушку и кренуо у обрачун са крадљивцем. Чамац је нашао привезан за другу јахту па је пуцао на човека у чамцу, али га је промашио. Метак је, међутим, погодио у ногу Дирка који је био на суседној јахти или чамцу. Након четири месеца и ампутације ноге, Дирк је умро.
Инцидент је пропраћен и тешким судским процесом, којим је принц симболично осуђен само због нелегалног поседовања оружја. За доктора Хамера и његову жену је ово био изузетан емоционални шок. Врло брзо др. Хамер је и сам добио рак тестиса, иако никада у животу није имао никаквих здравствених проблема. Тако је почео врло интензивно да размишља није ли овај емоционални шок на неки начин активирао умножавање канцерогених ћелија код њега.
Како је у то време радио као главни интерниста на онколошкој клиници у Минхену, почео је проучавати историје болести све канцерозних пацијената и да их упоређује са својим налазима. И открио је неке шокантне сличности.
Наиме, сви пацијенти су пре појаве карцинома такође имали неки стресан и драматичан доживљај, већег или мањег интензитета, у сваком случају неочекиван.
Полазећи од претпоставке да се сви доживљаји у телу региструју у мозгу, Хамер је анализирао и све ЦТ снимке мозга (рађене компјутерском томографијом) и све их је упоредио са својим. Оно што је нашао све је изненадило. На сваком ЦТ снимку он је уочио нешто што се очитавало као низ концентричних прстења налик круговима у води који се формирају након убацивања каменчића.
Ова лезија коју је на мозгу регистровао ЦТ скенер била је код различитих пацијената на различитим локацијама и различитог интензитета, али је увек била ту с карактеристичним концентричним круговима. Занимљиво је што су лекари који су читали ЦТ налазе и раније ово концентрично прстење уочавали, али су мислили да се ради о вештачкој творевини која је настала у самом апарату па овом нису придавали посебан значај.
Позвани су инжењери из Сименса (чији је апарат био у употреби) и направљено је више различитих снимака из више углова и ова лезија се увек видела на истом месту. Тако је ово жариште видљиво на ЦТ-у добило име Хамеровим жариште или ХХ (Хамер херде). Оно што је даље уочио, то је да је локација на мозгу ове лезије увек била у региону мозга који је у корелацији са органом на коме се створио тумор или чир, односно увек се радило о телу чији је рад контролисао тај део мозга.
Доктор Хамер је тако почео размишљати да у стварању карцинома можда активно учествује баш мозак и то на неки начин као медијатор између психе (заправо уоблицене енергије), преко одређене регије у мозгу и органа на коме се манифестује болест, у овом случају карцином. А главни окидач који покреће овакав програм у мозгу, који и јесте командни центар за све органе и ткива, може бити управо енергетски конфликт који је настао након неког изненадног шока или емоционалног стреса.
Енергетски конфликт тако може бити сваки сукоб који настаје у природном протоку енергије која се кроз сваки живи организам креће највероватније у облику већих и мањих вртлога и који су међусобно повезани и синхронизовани као зупчаници на сату.
Две фазе рада организма као основни биолошки принцип
Да постоје главни енергетски точкови (чакре) знала је још древна наука. Тако се и данас зна да су све биохемијске реакције у организму последица овог енергетског протока, али фармацеутски бизнис овај електро-биохемијски процес упорно своди само на проучавање биохемијских реакција јер му је само то у интересу. Убацивањем одређених медикамената (хемикалија) у овај систем одређене биохемијске реакције се ремете, а симптоми "болести", који су често непријатни, на тај начин се минимизирају или нестају. Лечење које би се заснивало само на исправљању енергетских токова који су дошли у конфликт, није прихваћено као адекватна терапија у конвенционалној медицини и сматра се алтернативном медицином. То што неки биоенергетичари имају успеха у лечењу разних болести, очигледно није случајно.
Овај енергетски конфликт није у физичком смислу ништа друго до тренутни струјни прекид и он се, како је то уочио др. Хамер, региструје у људском организму истовремено на три нивоа - у психи, у неком делу мозга иу органу којим управља погођени део у мозгу. И то се догађа истовремено.
Такав куршлус, због конфликтног шока делује управо као окидач за програм који ће мозак касније покренути у циљу репарације и др. Хамер га је назвао Дирк Хамер Синдром (у знак сећања на свог сина) или скраћено ДХС. Програм репарације има за циљ најпре разрешити настали конфликт, а затим да отклони настала оштећења. И он је активан све док се у организму не успостави нормалан енергетски и биохемијски баланс. Док се то не догоди, поједини органи, односно ткива у организму, која су обухваћена програмом репарације, изражавају неке карактеристичне промене и оне могу бити у форми канцеризације (умножавања ћелија), улцерације (уништавања ћелија) или неке хипофункцији. А управо све ово конвенционална медицина види као манифестацију болести.
До овог закључка доктор Хамер је дошао тако што је прво уочио да читав организам правилно функционише само ако се адекватно напаја енергијом и то се регулише системом напајања који ради у две фазе, а промену фазе рада (укључивање и искључивање) врши аутономни нервни систем који је у медицинској литератури због тога подељен у два дела и назван симпатички и парасимпатички. Ради се заправо о јединственом систему.
Први начин рада (симпатички) активира ексцитаторним процесе у организму, а други (парасимпатички) инхибирајуће који се одвијају преко вагус живца. Преко дана иу време потпуне активности организма укључен је симпатички режим рада, а ноћу у време одмора и спавања, али и болести односно репарације, парасимпатички. Правилно смењивање рада ове две фазе у животу сваког човека се назива нормотонија или природни животни биоритам, а он се врло прецизно поклапа са смењивањем дана и ноћи. Графички се ове две фазе рада могу приказати као електромагнетни талас који има брег и дол.
И људски организам се напаја електричном енергијом баш као и све у свемиру. Електричну енергију жива бића узимају из специфично структуриране воде која је може похранити. У тренутку када настане конфликтни шок, аутономни нервни систем укључује се одмах у симпатикотонију (повећано стање стреса) у намери да снабде организам са више енергије како би он био у стању да што пре реши конфликт и спречи да неки орган остане без енергије. Ово укључивање у појачану симпатикотонију се врши командом из оног дела мозга који управља органом где је дошло до енергетског конфликта. Разлог зашто се ови специфични конфликти одражавају на одређеној регији у мозгу, по др. Хамеру, лежи у томе што су се овакве активности живих организама створиле у једном врло примитивном стадијуму живота, да би се касније са еволуцијом, односно развијањем организама усавршавале и преобликовале у све сложеније активности, али увек са једним циљем, а то је да организам одржавају у животу. То је научена борба за опстанак. Да нема ње, не би било еволуције, не би никада могло настати тако сложено живо биће као што је човек.
Информације о томе не налазе се зато у нашој свести (бар још не), већ у оном веома примитивном делу мозга којим управљају инстинкти. Напомињемо овде и ендосимбиотску теорију, која каже да је људски организам врло сложена колонија Бактерија- митохондрија које су изградиле себи протеинске кућице (станице) и развиле веома сложен систем организације живота (град- државу). И то је сложен систем ткива која творе сложен живи организам. Да бактерије као колектив нису научиле како да се одржавају, хране, бране и репарирају након оштећења- никада овако сложених форми живота не би ни било. Да су бактерије у стању памтити и учити, доказало је већ више врло озбиљних научних радова.
Дакле, свака регија у мозгу, иу старом (примитивном) иу новом делу мозга (кори великог мозга), формирана је тако да зна да на сваки конфликт тј. Квар који настане у неком делу ткива, одмах одговори слањем одређених информација свим ћелијама унутар система . Тако је најстарији део мозга (продужена мождина и мали мозак) програмиран за одржавање рада основних животних функција као што су дисање, рад срца, узимање хране, репродукција, док је најмлађи део мозга (кора великог мозга) концентрисана на комуникацију са спољном средином и одбрану територије. Само он може видети и чути спољни свет. Тако је суштина у примени Немачке Нове Медицине да се схвати биолошки значај конфликта и да се схвати какве последице он може изазвати у тренутку када га организам региструје, када га настоји разрешити и најзад, када предузима мере да изврши репарацију (излечење) оштећеног ткива или читавог тела.
То је, по доктору Хамеру, један сасвим природан процес и само природа која је организам и створила може и да га поправља. Зато га Нова Медицина настоји у томе подржати, а не да се у тај процес уплиће (као што то чини алопатска) убацивањем медикамента који процес ремете, изазивајући нове конфликте и нова оштећења.
Хамер је још закључио да сваки поремећај зато има две фазе у којима се манифестује (у складу са двофазним биоритмом): прва је конфликтна, активна фаза коју карактерише емоционални (енергетски) стрес, а манифестује се хладним екстремитетима, недостатком апетита, несаницом.
Под условом да организам реши овај конфликт, настаје друга фаза, а то је излечење. Ове две фазе се тако могу разликовати као хладна и топла манифестација у поремећеном раду организма. Да се болести поделе на "хладне" и "топле" знали су лекари још пре више стотина година. Ова друга фаза, "топла" фаза представља заправо много тежи процес и манифестује се замором, грозницом, температуром, упалама, инфекцијама итд. Али то је управо процес излечења. Дакле, повишена температура није болест већ савезник организма у лечењу тј. Репарацији.
На основу ових закључака др. Хамер је поставио своју теорију о Пет биолошких закона Нове медицине, а сва његова открића су у потпуном складу са природним законима ембриологије и са логиком еволуције.
Драча: Древни антисептик и афродизијак
Грмолика биљка драча (Paliurus spina- cristi) одавно је позната као антисептик, природан лек делотворан код дијареје, дизентерије, запалења дебелог црева, као и у лечењу нервних и реуматских болести. У народу је зову још љута и црна драча, драчевица, жестица, чалија.
Карактерише је мноштво бодљи, сакривених испод листова. Међутим, жућкасти цветови плене изгледом од маја до краја јула, јер стварају густе гроздасте цвасти. Цветови имају дискретан мирис, али су веома медоносни због чега их пчеле обожавају. Драча расте на топлим отвореним каменитим местима, уз путеве, али и уз друго грмље и живицу. Такође, људи је саде и као живу ограду.
Лековити део биљке су плодови који почињу да дозревају у августу. Обликасу диска, пречника два до три сантиметра, у почетку жућкастозелени, а када сазру добијају жутонаранџасту боју. Сваки има три тврде и дрвенасте семенке. Плодови се сакупљају када почну да жуте, суше се на проветреном месту заштићеном од директног сунчевог светла, а чувају у добро затвореној стакленој или керамичкој посуди. Плод је јестив, свеж или осушен. Укус је пријатно киселкаст, помало подсећа на укус осушених јабука. Осушени плодови драче могу и да се мељу, па користе као брашно или као додатак другој врсти брашна, док се цели плодови додају у ракију ради бољег укуса.
Због завидне количине целулозних влакана, плодови се препоручују за подстицање бољег варења и спречавање затвора. Да би се постигао жељени ефекат, дневно треба појести 10 до 15 недозрелих плодова, најбоље на празан желудац.
Плодови драче у виду чаја поспешују излучивање урина, а због антисептичног деловања помажу код упале грла и ждрела и служе за испирање усне дупље код упала десни и слузокоже уста. Чајем се такође испирају загнојене и тешко зарастајуће ране. Ови чајеви могу да се пију свакодневно јер немају никакву контраиндикацију.
Мед од драче има жуту или тамно жуту боју, без мириса је, са благим, помало опорим укусом. Брзо кристализира, што не утиче на његов квалитет, а представља знак да је мед прави природни. Овај мед се препоручује за јачање имунитета, снижавање холестерола и превенцију кардиоваскуларних болести. Пчелари наглашавају и да је добар афродизијак.
Чај пре оброка
Чај се справља тако што се једна до две кашичице смрвљених плодова драче успе у шољу хладне воде и стави да се кува. Када почне да кипи, склоните са шпорета оставите поклопљено 10 до 15 минута. Затим се процеди и пије једна до две шоље дневно пре оброка.
Нема коментара:
Постави коментар