SOCIJALNA RADNICA IZ PAKLA: Ni sama ne zna koliko je života uništila
Nakon teksta o bahaćenju i samovolji Marije Banauh-Brusin, socijalne radnice iz Zemuna, redakciji Teleprompter.rs stiglo je više poruka naših sugrađana kojima je ova socijalna radnica zagorčala život. Marija nam je pretila da možemo krivično da odgovaramo, a Komora socijalnih radnika zahtevala je od nas da uklonimo članak.
Socijalnu radnicu iz pakla, kako je neki oslovljavaju, Mariju Banauh Brusin, po prvi put ste imali priliku da upoznate preko našeg teksta “Tajni snimak iživljavanja poznate bahate socijalne radnice“. Za samo nekoliko dana od objavljivanja ispovesti majke Jasmine iz Beograda, našoj redakciji javilo se nekoliko razočaranih građana kojima je Marija Banauh Brusin, prosto rečeno, zagorčala ili uništila živote.
Momentalno skinite tekst!
KOPIRATI URL PA NALEPITI NA GOOGLE PRETRAZIVAC
KOPIRATI URL PA NALEPITI NA GOOGLE PRETRAZIVAC
https://youtu.be/ejeZS3vuwfs
Nakon teksta o bahaćenju i samovolji Marije Banauh-Brusin, socijalne radnice iz Zemuna, redakciji.
KOPIRATI URL PA NALEPITI NA GOOGLE PRETRAZIVAC
- 23. 11. 2014. objavili ste članak pod nazivom “Tajni snimak izivljavanja “poznate” bahate socijalne radnice”. Socijalna radnica na snimku je moja majka. Ja zaista ne želim da ovim putem ulazim u raspravu o etičnosti objave ovakvog članka ili o validnosti “argumenata” koji su u njemu izneti, ali moram da Vas obavestim da je on izazvao je salvu uvredi na račun moje majke i, što još više zabrinjava, pretnje na njen racun. Zarad njene bezbednosti, ja Vas molim da u najkraćem roku uklonite članak sa vašeg sajta jer on predstavlja poziv na linč, požalila nam se Marijina ćerka.
Redakcija je Maju obavestila da skidanje članka ne dolazi u obzir. Objasnili smo joj da je neprofesionalno da nam se povodom teksta obraća Marijina ćerka, a ne ona lično.
- Da je Vaša majka postupila na drugačiji način, uvereni smo da do ovakvog teksta nikada ne bi došlo. Nadamo se da će Vaša majka izvući pouku iz ovog iskustva i potruditi se da promeni one osobine ličnost zbog kojih bi mogla da se nađe u problemu, stoji u odgovoru redakcije Teleprompter.rs.
Maja nam se zatim uzvratila:
- Koliko god se to Vama činilo “neozbiljno”, moja majka Vam se nije lično obratila po ovom pitanju zato što bi svako njeno javno pojavljivanje i iznošenje činjenica o ovom slučaju predstavljalo povredu privatnosti roditelja u ovom postupku, i što je najvažnije, deteta koje je maloletno i čiji interes je posao moje majke da štiti, navodi Marijina ćerka.
Iako niko nije zahtevao od Marija da iznosi privatne detalje o ovom slučaju, jer je to samoinicijativno učinila majka Jasmina S, Marija nam se ipak obratila.
U Marijinom odgovoru navodi se da su Teleprompter.rs i Jasmina S. počinili čak tri krivična dela: “neovlašćeno prisluškivanje i snimanje”, “neovlašćeno fotografisanje” i “neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka”.
- Kako se u odgovoru mojoj ćerki veoma jasno zalažete za zakonitost u postupanju, ja sa Vama mogu u potpounosti da se oko toga složim. Iz tih razloga mi je zaista neverovatno, da niste vodili računa o članovima Krivičnog zakona koje ste prekršili, puštajući tajno snimljen video snimak, tokom sprovodjenja stručnog postupka, navodi se u Marijinom odgovoru Teleprompter.rs.
Bitno je napomenuti da nije Teleprompter.rs neovlašćeno snimao postupak, već nam je snimak dostavila majka Jasmina S. koja je ovlašćeno lice, odnosno, strana u postupku koja je podnela krivičnu prijavu protiv oca kojeg je Marija zastupala na štetu majke i njenog maloletnog deteta.
Samo par dana kasnije, 23. decembra, redakciji Teleprompter.rs zvanično se obratila Komora socijalne zaštite.
KOPIRATI URL PA NALEPITI NA GOOGLE PRETRAZIVAC
Komora je od Teleprompter.rs oštro zahtevala da predmetni tekst bude uklonjen.
- Smatramo da je korektno i najmanje što možete da uradite da sa svog portala uklonite pomenuti snimak i članak i objavite ovaj tekst, zahtevaju iz Komore.
Opet napominjemo, tekst članka nikada neće biti uklonjen, a naročito ne zamenjen interesnim tekstvom Komore socijalne zaštite.
Komora se još pita “kako je moguće da autor ovakvog teksta procenjuje stručnost i kompetentnost socijalnih radnika, a da se u svom radu ne pridržava osnovnih načela novinarstva i etike”?
Interesantno je to što je dopis Komore usmeren na “neetičnost” autora teksta, ali se neetičnost socijalne radnice, kojoj su oni dodelili dozvolu za rad, u potpunosti zanemaruje, iako je priložen i snimak.
Autentični snimak koji dokazuje nedolično i nezakonito ponašanje njihove socijalne radnice Komora opisuje kao “snimak za koji ne postoje dokazi o autentičnosti, već može da predstavlja delo montaže, istrgnutih delova, bez mogućnosti da se sagleda ceo kontekst.”
Redakcija Teleprompter.rs je pregledala snimak od sat vremena u izvornom obliku i samo ga skratila. Jasan kontekst je predstavljen kroz reči majke Jasmine S. Čak i da ne postoji kontekst, ponašanje Marije Banauh Brusin je neprimereno u bilo kom kontekstu.
Kako saznajemo, protiv Marije Banauh Brusin podnete su najmanje dve krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja, ali to Komoru ne sprečava da redakciji Teleprompter.rs održi slovo o Krivičnom zakoniku.
Interesantno je to što su se Marija, njena ćerka i Komora socijalne zaštite našoj redakciji obratili u razmaku od par dana i to nakon mesec dana od objavljivanja prvog teksta. Takođe, neko je tajni snimak prijavio Jutjubu po osnovu kršenja pravila zaštite privatnosti. Redakcija je učinila sve kako snimak ne bi bio skinut i u tome smo uspeli.
Ispovest porodice Alivojvodić
Ubrzo nakon objavljivanja Jasminine priče, redakciji su stigli brojni mejlovi očajnih sugrađana koji su imali susreta sa ovom, kako je neki opisuju, “socijalnom radnicom iz pakla” i drugim centrima za socijalni rad.
Jedni od tih ogorčenih građana su Bogdanka i Petar Alivojvodić iz Zemuna, baka i deka jedne desetgodišnje devojčice, koje je Marija Banauh Brusin, na osnovu svoje “stručne” procene, proglasila nasilnicima i kojima je zabranila da se približavaju svojoj unuci.
Bogdanka Alivojvodić inače vodi privatni vrtić u Zemunu i celog života je radila sa decom, dok je Petar Alivojvodić svoj radni vek posvetio u Folklornom ansamblu KUD Branko Radičević iz Zemuna.
Oni su se obratili Centru za socijalni rad u Zemunu onog trenutka kada su primetili da majka njihove unuke, kojoj je devojčica poverena na roditeljsko staranje, neadekvatno brine o detetu i da je zanemaruje.
Prema rečima Alivojvodića, od bliskih poznanika koji stanuju blizu devojčice i njene majkesaznali su da dete do kasno u noć ostajalo budno, umesto da spava, mala devojčica je u svojoj sobi prisustvovala bučnim scenama koje su dopirale iz susedne prostorije. Sve se to potom odrazilo i na zdravstveno stanje deteta koje je počelo da pati od čestih glavobolja, a noćna iscrpljenost se prenela i na školu, pa su često u toku nastave učitelji zaticali devojčicu kako spava, tvrde Alivojvodići.
Umesto da stručno obrade, saslušaju razloge i prikupe konkretne dokaze u vezi sa problematikom zbog koje su se Bogdanka i Petar Alivojvodić obreli u Centru za socijalni rad u Zemunu, cela priča se pretvorila u svoju suštu suprotnost.
Marija je Alivojvodiće neosnovano optužila da su nasilnici. Oni su od policiji zahtevali da sačini izveštaj koji su Centru predstavili kao dokaz da nisu nasilnici. Izvestaj policije u kome stoji da nema nasilja Marija u potpunosti zanemaruje i u svom misljenju navodi da je nasilje dugogodišnje. Zanemaruju dopis Dispanzera za mentalno zdravlje u kome se ukazuje na zanemarivanje deteta i pritom zloupotrebljavaju i druge dokazne dokumenate.
Najzanimljivije je što se baš kao i u Jasmininom slučaju, i kod Alivojvodića priča odvija po istoj matrici: njihov predmet biva dodeljen psihologu Sonji Rakov, kao voditelju slucaja ali i ovde se Marija Banauh Brusin nepozvano meša, otima predmet od formalnog voditelja slučaja Sonje Rakov i zaposeda govornicu. Sonja Rakov, umesto da ima vodeću ulogu u razgovoru, sedi i ćuti, a Marija vodi kolo koristeći svoj službeni položaj za istresanje svojih ličnih frustracija.
Mnoge žrtve Marije Banauh Brusin posvedočile su isto: njoj činjenice apsolutno nisu bitne, nije joj stalo da utvrdi ko i gde greši i kako centar za socijalni rad može da u okviru svojih nadležnosti deluje ili iznese svoj stručni stav. Ona očito ima patološku potrebu da vlada, kako nad strankama u postupku tako i nad kolegama koje vidno mobinguje, a onog trenutka kada joj se jedna od stranaka u postupku suprotstavi, kada joj da do znanja da nema pravo da omalovažava, neobjektivno zastupa ili zastrašuje, tada nastaje pakao. Mariji Banauh Brusin tada kreće u svoju ličnu osvetu, počinje da vređa, a vrhunac su njeni izveštaji koje potpisuju njene uplašene kolege koje nemaju hrabrosti da joj stanu na put.
Nije tajna takođe da je ista Marija Banauh Brusin razotkrivena i u svom lažnom predstavljanu kao psihijatar, dok je zapravo diplomirana socijalna radnica.
Bogdanku i Petra Marija Banauh Brusin je optužila da konstruišu i izmišljaju i sve njihove dokaze je stavila pod tepih. Oni su tako, zahvaljujući “stručnosti” i “objektivnosti” Marije Banauh Brusin, već godinu dana sprečeni da vide svoju unuku jer im je “kao agresivnim nasilnicima” zabranjeno da se približavaju detetu i da prelaze opseg od 500 metara od kućnog praga bivše snaje i unuke.
To znači da pri odlasku na centralnu Zemunsku pijacu u blizini Dunaveskog keja, u čijoj blizini stanuju i jedni i drugi, Petar i Bogdanka Alivojvodić moraju da idu preko Batajnice! Ne mogu da odu u crkvu niti u policijsku stanicu jer se nalaze na manjoj udaljenosti. O setnji Zemunskim kejom nema ni govora.
Sve žalbe koji su uputili Ministarstvu za socijalni rad su ostale bez konkretnog epiloga. Na njihovo pitanje da li Marija Banauh Brusin prima redovno platu iako u radno vreme često učestvuje na konferencijama i seminarima nevladinih organizacija, Centar za socijalni rad u Zemunu im nikada nije odgovorio.
Kada su Bogdanka i Petar Alivojvodić pre dva meseca pokušali da okupe oko sebe još osoba koje su pretrpele torturu Centra za socijalni rad u Zemunu, obratili su se Udruženju samohranih majki iz Zemuna. U svom odgovoru, Udruženje im je kratko i jasno reklo da im neće niko ništa posvedočiti jer se plaše osvete!
Okupljaju se protiv Marije Banauh Brusin
Građani koji su imali isto ili slično iskustvo sa Marijom Banauh Brusin odlučili su da se na osnovu teksta na Teleprompter.rs organizuju i udruže protiv tiranije jedne osobe. Kako saznajemo, u toku je okupljanje razočaranih građana Zemuna koji se nadaju da će zajedničkim snagama uticati na nadležne državne organe da kazne Mariju Banauh Brusin za njeno ponašanje.
13. јун 2015. | 23:37 | Извор: РТВ
Протест ратних ветерана у Новом Саду
НОВИ САД -
Стотинак ратних ветерана Србије, окупило се данас испред Градске куће у Новом Саду, како би показали незадовољство због односа који држава има према њима. Кажу, не траже ништа осим онога што им Србија дугује.
"Јадна је држава која се суди са својим херојима“, само је једна од порука учесника ратних сукоба на просторима бивше Југославије. Своје животе ставили су на коцку, а од државе за узврат, кажу, нису добили ништа.
"Шта тражим од државе? Тражим неко поштовање, ништа друго, не требају ми паре, тражим само да ме призна, да могу својој деци гледати у очи",рекао је Драган Катански, ратни ветеран.
"Ја дођем кући, жена пита јеси добио дневнице. Ја гледам у њу, немам појма ни шта треба да добијем. Било је само ево ти пушка, па о том по том", додао је Драган Колачек, ратни ветеран.
Предлог Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца, који тек треба да се усвоји, дискриминише ратне ветеране ускраћујући им сва права, кажу у Савезу ратних ветерана Србије.
"То је један понижавајући закон који ратне ветеране сврстава у 3 категорије. Прва, од 300 дана па на даље. То је једна мала група људи која би уживала нека права по том закону, уколико локалне самоуправе имају средстава да им испуне та права. У бити не добијају ништа", нагласио је Неђо Антонић, председник Скупштине Савеза ратних ветерана Србије.
"У Београду још од деведесетих уживају бенефите, 30 посто умањење услуга, а у Новом Саду и у скоро свим градовима не уживају. Прави се дискриминација над ратним ветеранима. Стављају се у неравноправан положај", рекао је Жељко Вукелић, генерални секретар Савеза ратних ветерана Србије.
Да положај око пола милиона учесника оружаних сукоба не би био неравноправан, у Савезу ратних ветерана кажу да су пре три године урадили нацрт Закона којим су сакупили око 40 хиљада потписа и предали Народној скупштини. Међутим, од надлежног министарства нису добили никакав одговор.
https://youtu.be/x6p7JUkRtkE
PORAŽAVAJUĆA STATISTIKASvoju decu ne viđa čak 100.000 očeva
Uskraćivanje kontakta posledica samovoljne odluke majke, a nadležni organi inertni i nesposobni, na štetu najmlađih. U 95 odsto slučajeva, posle razvoda, staranje o potomcima poverava se ženama, pokazuje sudska praksa
Thinkstock
BEOGRAĐANIN Ivan Dumitrović više od tri godine pokušava da dobije sudsku presudu na osnovu koje će moći da viđa svog četvorogodišnjeg sina. Vreme mu prolazi u stresnoj borbi sa sudovima, rešenjima i birokratijom. Već godinu dana ne uspeva da vidi mališana, iako je doneta privremena mera koja reguliše način viđanja, a Centar za socijalni rad dao mišljenje da ne postoji prepreka da dete ide kod oca. Da apsurd bude veći, sin i on žive u komšiliku.
- U početku sam dete viđao dva puta nedeljno par sati, ali problemi su počeli dve godine kasnije, kada sam podneo zahtev da ga viđam duže - priča Ivan. - Supruga se sa tim nije slagala. Narednih godinu i po, sina sam viđao samo u Centru za socijalni rad. Prošle godine, sud je doneo privremenu meru, na osnovu koje imam pravo da sina viđam sredom i da ga uzimam petkom iz vrtića da bi kod mene proveo vikend. Majka je dečaka ispisala iz obdaništa. Izvršna mera ne može da bude ostvarena, jer izvršitelj neće da ide kući po dete, pošto u rešenju piše da je preuzimanje u vrtiću.
Nesrećni otac se žalio, novo ročište zakazano je za septembar. Ivan priznaje da je za vreme koje ne viđa sina obustavio plaćanje alimentacije, zbog čega ga je bivša supruga tužila.
- Poenta u ovom slučaju je što su se državni organi pokazali nesposobnim i inertnim i što se ništa ne radi u interesu deteta - kaže Ivan.
Sudeći po podacima Udruženja očeva, razvedenih i rastavljenih očeva i očeva samostalnih staratelja Srbije „Tata“, ovo nije usamljen slučaj. U Srbiji živi između 80.000 i 100.000 dece koja ne viđaju tate ili ih viđaju umanjeno u odnosu na sudski definisan model viđanja. Uglavnom, usled samovoljne odluke majke.
VAŽNIJA FIGURAPSIHOLOŠKA istraživanja i statistika su pokazali da deci u najranijem uzrastu, nekoliko prvih godina života, lakše pada odvajanje od oca, nego od majke - kaže psiholog Branislava Piper iz „Familije“, Asocijacije za alternativno porodično staranje o deci. - U pitanju je prirodna vezanost deteta i majke. U kasnijem dobu, dete može da se pita za mišljenje, ali ne i da mu se na teret stavlja odgovornost da donosi odluku.
Kada ljubav prođe, a dvoje do juče zakletih na zajednicu „do kraja života“ reše da se raziđu, najgore prođu mališani. Često ih u međusobnim sukobima, roditelji lišavaju osnovnih prava. Zbog zle krvi među bivšim supružnicima, „staratelj“ često sprečava kontakt deteta sa drugim roditeljem. Psiholozi smatraju da je to jedna od najvećih grešaka i da šteti detetu.
Statistika kaže da na svakih 1.000 sklopljenih brakova „dođe“ 212 razvoda. Godišnje se u Srbiji razvede 8.000 do 10.000 novih bračnih parova. U toku 2012. godine, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo je 34.639 venčanja, a 7.372 razvoda. U 3.409 rastava nije bilo dece i teških sudskih odluka kome će „pripasti“. Iz oko 4.000 poništenih brakova, deca su u najvećem broju slučajeva dodeljena majkama.
Zvanični podaci govore da se u ovom trenutku na sudu roditelji spore za vršenje roditeljskog prava nad 25.000 do 30.000 dece. U našoj sudskoj praksi, očevi jako retko „dobijaju“ decu.
- U našoj sudskoj praksi u 95 odsto slučajeva prebivalište dece posle razvoda bude kod majke, dok je to u Hrvatskoj oko 60 odsto, a u zemljama zapadne Evrope su roditelji u ovom smislu izjednačeni - kaže Dejan Višekruna, predsednik Udruženja „Tata“. - Sistem i procedure koji se tiču svih komponenata razvoda, nisu dobro definisani. Ono što jeste definisano, ne sprovodi se kako bi trebalo. Sistem ne valja i mora se menjati. Na sreću, prilagođavanje sistema načelima EU će popraviti stanje.
BEZ ALIMENTACIJE 50.000 MALIŠANARAZNI načini zabrane jednom roditelju da viđa dete, usko su povezani sa neplaćanjem alimentacije, kaže Višekruna. - Po našoj proceni, u Srbiji živi najmanje 50.000 dece koja ne dobijaju alimentaciju uopšte, dobijaju je neredovno ili je dobijaju u umanjenom iznosu. U stručnoj literaturi, u statistici evropskih zemalja stoji činjenica da u situacijama kada onaj roditelj sa kojim dete živi ne ometa viđanje deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, taj roditelj redovno plaća alimentaciju u 85 odsto slučajeva. Sa druge strane, kada roditelj sa kojim dete živi ometa viđanje deteta i drugog roditelja, taj roditelj plaća alimentaciju u svega 35 odsto slučajeva.
Kako Višekruna ukazuje, sa jedne strane, postoji uvreženo mišljenje da su sudovi ti koji donose odluku gde će dete živeti, ali je suština da su u sporazumnim ili tužbenim razvodima, sudovima i postupajućim sudijama ruke gotovo potpuno vezane.
- Sudije ne mogu da urade ama baš ništa bez mišljenja centara za socijalni rad - tvrdi naš sagovornik. - Zaposleni u Centru moraju da se ozbiljno pozabave porodicom, uzmu sve činitelje i onda procene gde će dete stanovati, a ne uvek bezrezervno sugerisati da to bude kod majke. Veliki je problem kako se uopšte u našem Zakonu posmatra cela priča oko roditeljskog prava i prebivališta. Terminologija koja govori o „dodeljivanju“ dece, neke vrste vlasništva nad njima, kao i utvrđivanja vršenja roditeljskog prava je pogrešna i trebalo bi da bude promenjena i usklađena sa propisima EU. Radi se samo o mestu prebivališta deteta, a ne posedovanja samostalnog roditeljskog prava.
Deca starija od 15 godina imaju pravo da sama odluče sa kojim će roditeljem živeti posle razvoda. I kada su u pitanju mlađa deca, sud ima obavezu da uzme u obzir njihove naklonosti i želje. Sa navršenih deset godina, dete ima pravo da bez posrednika i na sopstvenu inicijativu izrazi mišljenje pred sudom. Prema rečima Dragana Vulevića, načelnika u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odluku donosi nadležni sud u parničnom postupku. Centar za socijalni rad daje stručno mišljenje na osnovu detaljne stručne procene, koju sud može ali ne mora da usvoji.
- Stručnjaci organa starateljstva daju mišljenje na osnovu niza faktora, kao što su - stambene i materijalne prilike oba roditelja, kvalitet odnosa roditelja i dece, vaspitni stilovi, način na koji vrše svoje roditeljsko pravo, odnosno, njihove roditeljske kompetencije i veštine, njihovo obrazovanje i vaspitanje, sposobnost roditelja da ostvaruj roditeljsku saradnju nakon razvoda - objašnjava Vulević. - Ako posle razvoda jedan roditelj onemogućava drugom da održava odnose sa detetom, postoji postupak za zaštitu roditeljskih prava.
Pravo na kontakt sa roditeljem kome dete nije povereno presudom o razvodu je, suštinski, pravo deteta daviđa drugog roditelja i da on učestvuje u životu deteta. Ovo pravo je u korenu potrebe deteta da pravilno razvija svoj lični i porodični identitet.
- Osporavanje viđenja deteteta sa drugim roditeljem, direktno ili indirektno, ozbiljna je zloupotreba vršenja roditeljskog prava i kršenje prava deteta - upozorava Vulević. - Time roditelj dugoročno negativno utiče na pravilan razvoj ličnosti deteta. Organ starateljstva je dužan da kroz savetodavni rad sa roditeljima pokuša da pomogne roditeljima da prevaziđu problem u komunikaciji. Ako su konflikti veliki, moguće je prinudno izvršenje pravnosnažne sudske odluke o viđenju deteta. U sudskom postupku roditelji mogu biti lišeni roditeljskog prava.
Нема коментара:
Постави коментар