TUŽNO: Ratni veteran i mama i tata
Otkako mu je žena obolela, Nebojša Vasić (47) iz Kutlova sam podiže Maksima starog sedam meseci s pregršt ljubavi u ogromnoj nemaštini. Zbog deteta je morao da napusti posao, a žive od 8.500 dinara pomoći
KRAGUJEVAC - Seoskim kaljavim putem stižemo do dvorišta s montažnom oronulom kućom. Na terasi muškarac kači veš da se suši, mahom benkice i štramplice za bebu.
- Dobro došli! Uđite vi, ja dolazim, samo da ovo završim. Žurim jer mog bepca moram da nahranim i da mu dam lekić. Mukica... zakačio ga virus - kaže Nebojša Vasić (47) iz Kutlova nadomak Kragujevca.
Posle minut ulazi u kuću. Hitro vadi sedmomesečnog sina Maksima iz kolica i s njim u naručju sipa mleko u šerpicu, pa ga podgreva na rešou.
- U kvaru su mi i šporet i frižider. Nemam novca da ih popravim. Kuvam na jednoj ringli rešoa, a hranu držim na polici u hodniku, kod ulaznih vrata. Tamo je hladno - priča Nebojša dok hrani bebu na flašicu.
Dobio starateljstvo
Od decembra je sam podiže.
- Bivša supruga... Dobra je ona, ali ima nekih zdravstvenih problema, psihičkih... Nije više kadra da se stara o detetu. Ja sam ga od rođenja kupao, hranio. Videli su to i socijalni radnici, pa sam dobio starateljstvo - priča Nebojša netremice gledajući u Maksima.
Iz njegovih očiju prosto isijava pregršt ljubavi prema detetu.
Nebojša je taksirao i na buvljoj pijaci trgovao garderobom. Morao je da prekine da bi bio uz bebu. Ovom ratnom veteranu, koji je došao s Kosova 1999, jedini prihod su 8.500 dinara naknade za interno raseljene.
Na hlebu i luku
- Ma, ja mogu da živim na hlebu i luku. Za sina mi trebaju pelene, mleko, garderoba... Kupim to, a napravim dug za struju. Prete da će da iseku. Ne radi mi ni pumpa na bunaru, pa donosim vodu sa izvora. Ali lep mi je život. Imam Maksima i on mi je sve što mi treba. Kad poraste, vratiću se na posao, pa će i on imati nešto više od tate - zrači optimizmom Nebojša, kome je istekla i registracija automobila, ali ga vozi jer mora da vodi Maksima kod lekara.
- Dobro došli! Uđite vi, ja dolazim, samo da ovo završim. Žurim jer mog bepca moram da nahranim i da mu dam lekić. Mukica... zakačio ga virus - kaže Nebojša Vasić (47) iz Kutlova nadomak Kragujevca.
Posle minut ulazi u kuću. Hitro vadi sedmomesečnog sina Maksima iz kolica i s njim u naručju sipa mleko u šerpicu, pa ga podgreva na rešou.
- U kvaru su mi i šporet i frižider. Nemam novca da ih popravim. Kuvam na jednoj ringli rešoa, a hranu držim na polici u hodniku, kod ulaznih vrata. Tamo je hladno - priča Nebojša dok hrani bebu na flašicu.
Dobio starateljstvo
Od decembra je sam podiže.
- Bivša supruga... Dobra je ona, ali ima nekih zdravstvenih problema, psihičkih... Nije više kadra da se stara o detetu. Ja sam ga od rođenja kupao, hranio. Videli su to i socijalni radnici, pa sam dobio starateljstvo - priča Nebojša netremice gledajući u Maksima.
Iz njegovih očiju prosto isijava pregršt ljubavi prema detetu.
Nebojša je taksirao i na buvljoj pijaci trgovao garderobom. Morao je da prekine da bi bio uz bebu. Ovom ratnom veteranu, koji je došao s Kosova 1999, jedini prihod su 8.500 dinara naknade za interno raseljene.
Na hlebu i luku
- Ma, ja mogu da živim na hlebu i luku. Za sina mi trebaju pelene, mleko, garderoba... Kupim to, a napravim dug za struju. Prete da će da iseku. Ne radi mi ni pumpa na bunaru, pa donosim vodu sa izvora. Ali lep mi je život. Imam Maksima i on mi je sve što mi treba. Kad poraste, vratiću se na posao, pa će i on imati nešto više od tate - zrači optimizmom Nebojša, kome je istekla i registracija automobila, ali ga vozi jer mora da vodi Maksima kod lekara.
Maksim slabo napreduje
BEBA IMA ŠUM NA SRCU, KILU...
Maksim ima šum na srcu. Srećom, polagano se gubi. Nažalost, ima i preponsku kilu. Mora na operaciju, ali...
- Ne smeju lekari da ga operišu dok ne dostigne potrebnu težinu, a maleni moj slabo napreduje. Nabacio je pretprošlog meseca svega 150 grama, a prošlog još manje - samo 50. Jooj, samo da mi ojača - sve tišim, drhtavim glasom priča Nebojša brišući suze koje mu naviru na oči.
BEBA IMA ŠUM NA SRCU, KILU...
Maksim ima šum na srcu. Srećom, polagano se gubi. Nažalost, ima i preponsku kilu. Mora na operaciju, ali...
- Ne smeju lekari da ga operišu dok ne dostigne potrebnu težinu, a maleni moj slabo napreduje. Nabacio je pretprošlog meseca svega 150 grama, a prošlog još manje - samo 50. Jooj, samo da mi ojača - sve tišim, drhtavim glasom priča Nebojša brišući suze koje mu naviru na oči.
DRAMA RATNOG VETERANA: Policijski specijalac se bacio sa drugog sprata
U pitanju je starešina u Posebnim jedinicama policije. Od rata ima psihičkih problema više puta je već pokušao i da se ubije, kaže Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
Specijalac: Ilustracija
BEOGRAD - Policajac M.M. (1965) pokušao je da se ubije skokom sa prozora svoje sobe u smeštajnom objektu MUP-a u Durmitorskoj ulici u Beogradu.
Srećom ostao je živ, ali je pitanje da li je sve moglo da se završi još tragičnije pošto je u pitanju policajac koji je učestvovao u svim ratnim dejstvima na Kosmetu i jugu Srbije, a već skoro 15 godina pati od postraumatskog poremećaja.
Kako mu niko za to vreme nije pomogao na odgovarajući način, reprezentativniPolicijski sindikat Srbije traži da se hitno nađe rešenje za ovakve slučajeve, da ne bi došlo do još veće tragedije.
- U pitanju je ratni veteran, starešina u Posebnim jedinicama policije. Od rata ima psihičkih problema, nekoliko puta je lečen od postraumatskih posledica ratnih dešavanja, a više puta je već pokušao i da se ubije.
U međuvremenu mu se zbog toga i porodica rasturila. Međutim sistem je takav da mu se ne može pomoći na odgovarajući način. I MUP-u i starešinama su vezane ruke, jer uprkos problemima koje ima, on ne može da se prevremeno penzioniše, ali se ne može ni takvom čoveku dati otkaz.
Radio je bez oružja, jer se znalo o kakvoj je osobi reč, ali svakom policajcu je ipak oružje na dohvat ruke. Osoba koja je ratovala za Srbiju, praktično je ostavljena sama sebi.
M.M. je bio u svom rodnom mestu, a potom otišao u jednu psihijatrijsku bolnicu zbog problema, gde nije primljen. Vratio se u Durmitorsku, popeo u svoju sobu i skočio sa drugog sprata. Polomljene su mu butna kost i čašice na kolenima.
Društvo i MUP nemaju odgovor na ovakve probleme, a takvih policajaca ima još mnogo. Paradoksalno je da MUP nema nikakvu saradnju sa VMA koja ima iskustva u lečenju takvih poremećaja, pa su ti ljudi ostavljeni sami sebi.
Policijski sindikat Srbije je peticijom zatražio od nadležnih u MUP Srbije da se reši pitanje ratnih veterana, kojima uglavnom nije priznato učestvovanje u borbenim akcijama, kaže Veljko Mijailović, predsednik Policijskog sindikata Srbije.
Нема коментара:
Постави коментар