Личне уплате не би повећале пензије
Београд – Недавна изјава министра финансија Душана Вујовића, да се размишља о увођењу такозваног другог стуба пензијског осигурања, односно о обавезној уплати доприноса на лични рачун запосленог, што би требало да доведе до стабилизације укупног пензијског система, изазвала је велике полемике у нашој јавности.
Министар Вујовић сматра да је садашњи пензијски систем неодржив, а да би други стуб, односно обавезна уплата доприноса на рачун запослених, мотивисала будуће пензионере да штеде улажући више у себе. Тиме би се, како верује, помогло сређивању незавидне финансијске ситуације у садашњем пензијском фонду коме држава мора за редовне исплате пензија да дотури бар 45 одсто пара.
Други стуб подразумева обавезно пензијско осигурање у приватне пензијске фондове. То суштински значи да се обавезно (по законској принуди), део доприноса за ПИО преусмерава, те да се уместо у јавни уплаћује у приватне пензијске фондове, на индивидуалне штедне рачуне.
„Други стуб није опција која је прихватљива за Србију у ближој будућности, јер би то данас значило повећање дефицитау ПИО фонду и на крају би се стварао притисак да се даље смањују пензије“, каже у разговору за „Политику”, Гордана Матковић, бивши министар рада, у чије време се 2001. године, такође говорило о увођењу тог другог стуба.
Својевремено је Светска банка сугерисала свим земљама у транзицији прелазак са једног на три стуба пензијског осигурања, где би трећи био добровољно лично уплаћивање грађана на своје пензионе рачуне. Већина земаља је донела одлуку да трансформише своје системе у том правцу. Поред другог стуба, које иницијално нису увеле само Словенија, Чешка и Србија, све земље (па и Србија) увеле су такозвани трећи стуб, добровољно пензијско осигурање у приватним пензијским фондовима, објашњава она.
„Нисмо прихватили увођење другог стуба, јер смо оценили да је транзициони трошак сувише висок и да би примарно морали да га сносе пензионери, чије су пензије ионако биле мале. И тада је наравно постојао велики дефицит и експлицитан и у виду дуга (заостале неисплаћене пензије по одлуци Уставног суда, тромесечно кашњење)“, каже бивша министарка.
Постављало се и питање у шта ће ти приватни фондови да улажу, а да то може да буде сигурна инвестиција, која неће да прокоцка уштеђевину за старост, подсећа Матковићева.
„Проблеми се јављају и услед селективних интервенција државе у јавном и приватном сектору, па су, на пример, у Хрватској пензије из мешовитог система (први и други стуб) мање од оних које се исплаћују само из државног ПИО фонда“, наводи она и истиче да се у Хрватској води јавна полемика о укидању обавезног приватног осигурања.
„Угрожен је стандард у апсолутном смислу, поготово ако имамо у виду чињеницу да три четвртине пензионера (укључујући породичне и пољопривредне пензионере) прима мање испод просека од 24.000 динара“, каже Матковићева.
Као и 2001. године и данас је велико питање у шта би приватни пензијски фондови улагали средства која прикупе. Ако је судећи по улагањима добровољних пензијских фондова, чији је највећи део имовине у државним хартијама од вредности (више од 84 одсто) испада да би се увођењем другог стуба увео само још један скуп посредник између државе и ПИО фонда, закључује Матковићева.
Мађарска и Бугарска увеле па укинуле други стуб
Упитана каква су искуства земаља у региону и ЕУ, она каже, да су у међувремену од другог стуба одустале и поједине земље које су га увеле (Мађарска и Бугарска трајно, а Естонија привремено).
Све остале земље су га сасекле кроз смањење стопе доприноса за обавезно приватно пензијско осигурање (Пољска, Румунија, Летонија, Литванија, Словачка).
Јасна Петровић Стојановић / Политика
Газде радницима отимају и минималац!
Београд – Послодавци у Србији све чешђе траже од својих запослених да им врате део зараде, чак и од минминалне, која у нашој земљи износи око 21.000 динара?! Пошто по закону није могуће исплаћивати плату мању од минималца, многим радницима се званично исплаћује минимум, уз обавезу да запослени, затим, фирми врати у кешу, најчешђе од 5.000 до 6.000 динара.
Ово се, како “Новости” сазнају, најчешће дешава у малим и средњим предузећима која се баве индустријом и трговином. Према речима Ивице Цветановића, председника Конфедерације слободних синдиката (КСС), у овај синдикат све чешђе стижу такве пријаве, па су поступци у току.
Закон о раду није прецизирао обавезу исплате плата
Београд – Наредне седмице почиње примена новог Закона о раду. Синдикалне организације су пре његовог доношења имале бројне примедбе, али нису успеле да га спрече. Што се тиче будућих ефеката, надлежни у Влади очекују пораст запослености.
У синдикатима сматрају да је једина светла тачка могућност да радник принудно наплати плату с рачуна послодавца у случају кашњења. А да би се и то остварило, потребно је да се донесу подзаконски акти. Стручњаци пак сматрају да је нови пропис уступак свету капитала. А хоће ли принудна наплата довести до масовног затварања предузећа због скидања плата и свађе међу радницима? Јер, неко жели радно место и шансу, а неко свој зарађени новац одмах.
„Једна од светлих тачака новог закона је то што раднику даје шансу да неисплаћену плату скине с рачуна послодавца“, каже генерални секретрар АСНС-а Небојша Рајковић.
„Сада би то требало да иде брзо и поступак је готово исти као код наплате комуналних рачуна. Радници морају да оду у предузеће, да узму обрачун зараде за месец за који им није исплаћена и да с тим документом оду у одељење надлежног Привредног суда и траже исплату. Послодавци су обавезни да запосленима издају обрачунски листић чак и кад плата није исплаћена, а ако то не учине, плаћају казну. Значи, уколико нису добили ни новац ни обрачунски листић, радници треба да се обрате Инспекцији рада. Када она интервенише, њима следи листић и права по том основу а послодавцу казна. То све може да се уради за неколико дана.“
Рајковић објашњава да су до сада у пракси радници имали великих проблема с наплатом заосталих зарада. Уколико би поднели тужбу а нису правилно израчунали камате, судови су такве захтеве листом одбацивали као неуредне. Процене ове синдикалне организације су да је чак 90 одсто тужби одбачено а радницима су од тога остали трошкови за адвокате и судске таксе.
Много радника и не зна да има право на обрачунски листић без новца а за то се нису ни интересовали. Сада ће бити заинтересовани да то право остваре. А шта с празним рачунима и онима на које неке паре тек почињу да лежу?
„Поступак наплате је поједностављен, али да би се то и одвијало без тешкоћа, потребно је донети правилник. Њиме би се регулисао редослед наплате. Ако је рачун послодавца празан па почне да пристиже новац, треба одредити редослед наплате а заостале плате запослених требало би да имају апсолутну предност“, каже Рајковић.
Шта је следећи потез – хоће ли радници због неисплаћених плата блокирати рачун и отерати компанију у стечај? Шта ће тек бити ако половина њих успе да се наплати а остали остану, што се каже, кратких рукава? Па шта с обећањем газде да ће све бити у реду за неколико месеци, које одређеном броју запослених одговара а другима не? О томе познати стручњак Милојко Арсић каже:
„Генерално, фирме које не могу да подмире трошкове не би требало да опстану на тржишту“, сматра Арсић.
„Може се догодити да се чека неко време на плаћање, а не унедоглед, као што се то код нас често дешава. Овде је уобичајено да опстају фирме које годинама не измирују обавезе. Оне и треба да оду у стечај и то треба да иде брзо и да имовину узму други власници и покрену нову пословну активност. Што се тиче сукоба и различитих мишљења, интереса – тога ће увек бити.“
Сви да поштују све
Међународни консултант Милан Ковачевић каже да би све било једноставније када би се поштовали рокови. То важи и за прописе о стечају, ликвидацији, који се морају примењивати.
Д. Вујошевић / Дневник
„Новокомпоновани послодавци немају социјалну културу и веома су окрутни према својим радницима. Често не дефинишу у уговорима ни радно време запосленом, па се дешава да за тако мизерну плату они раде од јутра до сутра“, упозорава Цветановић.
КОНТРОЛА
* Исплату зарада контролишу инспектори рада, како по службеној дужности тако и по пријавама запослених.
* Законом о доприносима за обавезно социјално осигурање прописано је да контролу обрачуна и уплате пореза и доприноса, у складу са прописима који уређују порески поступак и пореску администрацију, ради Пореска управа.
* Истим законом утврђено је да нико не може бити ослобођен обавезе обрачунавања и плаћања доприноса.
Према речима нашег саговорника, лоше стање на српском тржишту рада и велика понуда радне снаге утиче на људе да пристају и на овакве уцене својих послодаваца.
„Неопходно је да утврдимо стратешку политику запошљавања и да утичемо на послодавце кроз удружења и привредне коморе“, каже Цветановић.
„Да видимо ко и како запошљава људе. Сведоци смо да у таквом окружењу радници не могу ни да оснују синдикат који ће се борити за њихова права.“
(Фото: Танјуг)
Нови Закон о раду – покушај насиља над запосленима и подаништво страним интересима
Београд – Савез самосталних синдиката Србије (С С С С) саопштио је данас да изменама Закона о раду, без јавне расправе, покушава да се изврши „насиље над запосленима“, које представља „отворено подаништво страним интересима“.
„Атак на зараде, које су најмање у Европи, одбијање да се дефинише минимална зарада, иако то чине и најразвијеније земље, олакшано отпуштање у земљи где је стопа незапослених највиша у Европи, а шансе за ново запошљавање никакве – најважнији је правац и циљ креатора овог закона, како би раднике учинили још сиромашнијим и тиме погоднијим за израбљивање“, навео је С С С С, истичући да „још нико разуман није рекао да је висок степен радничких права узрок лошег економског стања у Србији“.
Немогућност запошљавања и несигурност радног места, према оцени С С С С, већ је учинило да млади људи у Сбији немају перспективу, док су сви остали у страху од губитка посла и још веће беде која им прети.
ШШ је поручио да ће „јавне расправе о новом закону о раду ипак бити“.
„Ако не оне каква се одржава у многим земљама света, а и код нас је предвиђена законом, биће је на трговима, у предузећима, фабричким круговима, улицама и другим местима широм Србије и на њој ће учествовати сви они на које се закон односи“, навео је С С С С, који сматра да се Закон о раду доноси у корист страних послодаваца.
Танјуг
За Цветановића је важна и едукација послодаваца. Данашњи власници фирми руководе се само стицањем што већег профита, а о правима радника и не размишљају. Зато се дешава да људи раде и за мање од најниже гарантоване суме.
У Асоцијацији слободних и независних синдиката Србије кажу да се о овом проблему увелико прича у Србији, али да нико “нема петљу” да ово питање стави на дневни ред. По њима, најпре би морао да реагује радник који је у таквој ситуацији, али се он због страха од губитка посла не обраћа ни синдикату, а ни надлежним институцијама.
ПОТПИСУЈУ БЛАНКО ОТКАЗ
Докле иде безобзирност послодаваца у Србији говори и чињеница да многи приликом потписивања уговора о раду истовремено потписују и бланко отказ. Ивица Цветановић, председник КСС, каже да то омогућава послодавцу да отпусти радника кад год му се прохте, а да он нема никакву могућност “одбране”. Наиме, званично се оваква ситуација зове споразумни раскид радног односа.
„Према нашим информацијама, овакве ствари дешавају се углавном у агенцијама које се баве лизингом радника“, указује Ранка Савић, председница АСНС.
„Ту се власник агенције договори са послодавцем за зараду од, рецимо, 25.000 динара и то пролази кроз папире. Када радник добије плату, он у кешу и на руке врати 5.000 динара. Нема никаквог доказа да је то урађено, па самим тим они су у немогућности да се било коме жале.“
(Фото: Блиц)
Нови закон о раду: 5 ставки због којих ћемо бити као надничари
Београд – Предлог закона о раду дефинитивно је по мери капитала. Ако се усвоји, умањиће се права запослених, а Србију ће препознавати као државу јефтине радне снаге.
Стручњаци чак верују да би усвајање овог закона запослене у Србији могло да врати у доба борбе за основна права. Др Нада Г. Новаковић са Института друштвених наука, објашњава да је предлог новог Закона о раду далеко испод стандарда међународног радног и социјалног права и да са њим нестају основни елементи достојанственог рада.
„Као држава, са њим ћемо драстично заостајати и за праксом најразвијенијих земаља света, посебно најстаријих чланица ЕУ“, каже др Новаковић.
Упоредна анализа предлога новог закона и појединих европских решења показује да ће, ако се у Србији овај акт заиста усвоји, бити озакоњене све правне акробације које су послодавци до сада користили, како би на минимум свели своје обавезе, али и права својих запослених.
„Смањена је зарада за време годишњих одмора и боловања, за минули рад узимају се само године проведене код последњег послодавца. Уместо да подстичемо стално запошљавање, продужавамо могућност рада на одређено на две године, правимо “лизинг“ радника које агенције могу свакодневно да сељакају са једног радног места на друго“, каже Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије.
И док у ЕУ синдикати успевају да добије веће погодности за раднике који у старту имају бољи положај од наших радника, глас разједињених српских синдиката не чује се далеко.
„Синдикати имају право да се буне. Њихов страх је оправдан, али им је снага мала, јер су изгубили углед, а међусобним свађама умањују шансе да их ико схвати озбиљно“, каже социолог Милош Крстић.
Да раде бар мало
Драгољуб Рајић, председник Уније послодаваца, сматра да је предлог закона добар за развој привреде.
„Допринеће да првенствено млади буду примљени на неко краће радно време. Минули рад је заоставштина социјализма“, каже Рајић.
Горица Авалић / Блиц
Такве фирме су, по речима Ранке Савић, све популарније у Србији, а забрињавајуће је што са њима све чешће, како каже, сарађују директори јавних предузећа. Примера ради, у неким великим системима су постојали радници који су радили као обезбеђење или спремачице, али су проглашени технолошким вишком, па се за исти посао сада ангажују агенције, које послују по овом принципу.
„Није немогуће доказати овај вид преваре од стране послодаваца. Нажалост, наши људи чувају и такав посао“, каже Савић.
САМО ПРЕКРШАЈНА ПРИЈАВА
Уколико послодавац није исплатио зараду, односно минималну зараду, накнаду зараде, трошкове или друга примања или уколико није запосленом доставио обрачун зараде, неће имати превише проблема. Наиме, против таквих послодаваца се у складу са одредбама закона о раду подносе прекршајне пријаве.
У Инспекторату за рад наглашавају да је једно од основних права запослених које произлази из рада, право на зараду и да је прописано да је послодавац дужан да је исплати запосленом у складу са законом, општим актом и уговором о раду. Прописани су и рокови за исплату, и то најкасније до краја текућег за претходни месец. Исто важи и за достављање обрачуна. Сведоци смо, међутим, да мало фирми у Србији то поштује.
„Уколико се деси да послодавац није запосленом доставио обрачун неисплаћене зараде, односно накнаде зараде, он се може захтевом обратити инспекцији рада која ће после надзора послодавца и на основу утврђеног чињеничног стања наложити да се поступи по закону“, каже Бојан Јоцић, директор Инспектората за рад.
Овакве ситуације, тврди Јоцић, нису у надлежности инспектора рада и они не могу да утичу на оне који део новца дају на руке, а део преко рачуна, као и у случајевима када запослени по исплаћеној уговореној заради враћа послодавцу одређени новчани износ на руке. Такве пријаве прослеђују се надлежним органима.
Ј. Ж. Скендерија / Новости
Грађани се придружују протесту професора који штрајкује глађу
Мештани Куле у понедељак ће протестом подржати свог суграђанина
Јована Батинића који већ 24 дана штрајкује глађу јер нема другог
начина да натера ни једну државну институцију да испита како су потрошене
паре које је Месна заједница Нова Црвенка добила од покрајине за
изградњу водовода који никад није завршен.
И док је професор историје у пензији Батинић спреман да животом брани
правду и избори се за поштовање закона, ни једна једина државна институција,
почев од општине до председника државе не жели да испита где је
отишло 16 милиона динара који су у периоду од 2009. до 2012.
године били намењени за изградњу водоводне мреже, санације
дивље депоније и уређење атарских путева у Новој Црвенки,
селу у општини Кула.
правду и избори се за поштовање закона, ни једна једина државна институција,
почев од општине до председника државе не жели да испита где је
отишло 16 милиона динара који су у периоду од 2009. до 2012.
године били намењени за изградњу водоводне мреже, санације
дивље депоније и уређење атарских путева у Новој Црвенки,
селу у општини Кула.
Месна заједница Нова Црвенка је 21. дана Батинићевог штрајка глађу
послала телеграме којима о протесту заменика председника савета те
месне заједнице и његовим захтевима обавештава председника општине Кула
Драгана Трифуновића, секретара АП Војводине за финансије Зорана Радомана,
председника владе АП Војводине Бојана Пајтића, министарку за локалну
самоуправу Кори Удовички, директора полиције Милорада Вељовића,
министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића, премијера
Александра Вучића, председника Томислава Николића, али и патријарха
Српске православне цркве Иринеја. До сада им, тврде у Месној заједници
, нико није одговорио.
послала телеграме којима о протесту заменика председника савета те
месне заједнице и његовим захтевима обавештава председника општине Кула
Драгана Трифуновића, секретара АП Војводине за финансије Зорана Радомана,
председника владе АП Војводине Бојана Пајтића, министарку за локалну
самоуправу Кори Удовички, директора полиције Милорада Вељовића,
министра унутрашњих послова Небојшу Стефановића, премијера
Александра Вучића, председника Томислава Николића, али и патријарха
Српске православне цркве Иринеја. До сада им, тврде у Месној заједници
, нико није одговорио.
Пиштаљка је пробала да добије одговор од свих нивоа власти зашто се
игноришу захтеви професора Батинића да се поштује закон и испита где је
потрошен новац грађана, али се сви проглашавају ненадлежнима – од општине,
у којој је један од челних људи, тачније помоћник председника општине Огњен Ковачевић (СПС) управо био на челу Месне заједнице у време када је утрошен спорни новац, до председника Републике Томислава Николића који је својевремено и сам штрајковао глађу.
игноришу захтеви професора Батинића да се поштује закон и испита где је
потрошен новац грађана, али се сви проглашавају ненадлежнима – од општине,
у којој је један од челних људи, тачније помоћник председника општине Огњен Ковачевић (СПС) управо био на челу Месне заједнице у време када је утрошен спорни новац, до председника Републике Томислава Николића који је својевремено и сам штрајковао глађу.
Станислава Пак Станковић, саветница председника, за Пиштаљку је рекла да први пут чује да Батинић штрајкује и да ће разматрање његових захтева „бити могуће тек када се они евидентирају у кабинету, добију деловодни број и печат“. На питање Пиштаљке да ли председништво може да искористи свој утицај и помогне човеку коме је живот угрожен јер не једе ништа већ 24 дана да би указао на неправилности и натерао државу да поштује закон, добили смо бирократски одговор: „Постоји процедура, грађани подносе притужбе и представке, након чега оне добијају свој деловодни број и печат, па се решава по њима. Председништво увек гледа да помогне свима“, рекла је Пак за Пиштаљку.
Пак тврди да телеграм који је председнику државе упутила Месна заједница Нова Црвенка није заведен као представка или жалба грађана, па зато није ни разматран.
Као ненадлежно прогласило се и Министарство државне управе и локалне самоуправе. Министарка Кори Удовички, којој се Батинић први пут обратио још у фебруару, за Пиштаљку је изјавила да није упозната са штрајком глађу и упутила нас је на ПР службу министарства. Тамо је новинарима Пиштаљке речено је не само да је министарство упознато са захтевом Батинића, већ и да су на њега и одговорили. Наравно, ни министарство није надлежно, али очекује од других институција да реагују.
Допис за који тврде да су послали председнику Савета МЗ Нова Црвенка Милораду Тунгузу као одговор на његов телеграм нису могли да доставе Пиштаљци јер им је прошло радно време. Тунгуз, међутим, тврди да тај допис није добио. Једини одговор који је министарство упутило у Нову Црвенку био је одговор на писмо које је пре штрајка, у фебруару ове године, послао министарки Кори Удовички, тврди Батинић.
У том писму Батинић се заједно са Тунгузом жалио на лошу комуникацију савета месне заједнице, који већински чине нестраначке личности, са општинском влашћу у Кули и на чињеницу да је општински локал који је саграђен новцем грађана Нове Црвенке затворен јер последњи закупац и бивши председник МЗ Нова Црвенка Огњен Ковачевић (СПС), није платио своја дуговања. Ковачевић је био председник месне заједнице за време свих уплата за које Батинић тражи да се испитају, а сада је помоћник председника општине Кула Драгана Трифуновића (СНС).
У одговору који је потписао државни секретар Иван Бошњак, Министарство државне управе и локалне самоуправе и тада се прогласило ненадлежним, али је предложило Трифуновићу да размотри проблем са затвореним локалом.
„Штури одговор бирократе један је од повода због којих сам између осталог и започео штрајк. Нико не жели озбиљно да се позабави тиме где је отишао новац“, рекао је Батинић за Пиштаљку.
Покрајинске власти, које су финансирале пројекте у Новој Црвенки, а за које мештани и Батинић тврде да су спорни, наводе да нема неправилности у трошењу средстава. Тако покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Бранислав Богарошки тврди да након провере извештаја о извршеним радовима на изградњи водоводне мреже у овом кулском селу није пронашао ништа спорно, јер је месна заједница секретаријату доставила комплетну документацију о правдању утрошених средстава, у којој се налази и потврда о спроведеном надзору над радовима.
Јавности је, међутим, доступан документ којим се потврђује да надзора изградње водовода није било иако је то по закону обавезно. Фирма која је била одређена за надзор Хидро дизајн (Hydro design) из Новог Сада тврди да надзор није извршен јер им месна заједница којом је тад руководио Огњен Ковачевић није доставила потребну документацију и није уплатила аванс.
Дванаестог дана штрајка глађу Батинића је посетио помоћник покрајинског секретара за привреду, запошљавање и равноправност полова Жељко Дворжак. Он је том приликом, како су пренели медији, рекао да су захтеви Батинића разумљиви, а да ће покрајинска влада размотрити да ли је потребан ванредни надзор у Новој Црвенки. То се до сада није десило.
Пре Дворжака, Батинића је посетио и председник општине Кула Драган Трифуновић који му је, уместо одговора на захтеве донео – банане и поморанџе. Из општине је Пиштаљка добила одговор да осим посете нико из општине не може учинити више јер „нису надлежни“. И не само то, него Огњен Ковачевић, за чијег је мандата у МЗ потрошен спорни новац, из фотеље помоћника председника општине поручује да је „прави мотив штрајка глађу Јована Батинића прикривање што садашњи сазив Месне заједнице Нова Црвенка није ништа урадио“ и да је штрајк глађу само „део политичке фарсе“.
Још једна у низу институција која се сматра ненадлежном је и грађевинска инспекција општине Кула. Грађевински инспектор Миладин Пикула тврди да провера радова није његов посао и да „не жели са новинарима да говори шта грађевинска инспекција треба, а шта не треба да контролише“.
После 24 дана штрајка Батинићево стање је стабилно, како сам тврди. Он се највише плаши да га не задеси судбина узбуњивача Зорице Драгутиновић која је након указивања на корупцију завршила у притвору на три месеца, а њени наводи до данас нису испитани. Боји се, каже, и да не искористе штрајк да би га прогласили неурачунљивим.
Без другог механизма да помогну да се сачува живот Батинића, али и како би натерали институције да функционишу, мештани Нове Црвенке окупиће се у понедељак испред зграде Скупштине општине Кула да изразе подршку Батинићу. За овог професора историје у пензији његови суграђани имају само речи хвале и кажу да је пример поштеног човека и борца за правду. Ако неко још мари за то.
Капитал Танјуга процењен на 810.000 евра
20.03.2015
Вредност капитала новинске агенције Танјуг процењена је на 96.368.843 динара, односно око 810.000 евра, саопштила је Пиштаљка током данашње дебате о пословању Танјуга и његовој приватизацији.
Процену вредности у септембру прошле године урадила је фирма Институт за економска истраживања д.о.о. на захтев Танјуга, који је имао законску обавезу да пре уласка у процес приватизације изврши независну процену. Танјуг, као и остали државни медији, треба да буде продат до 30. јуна, али још није познато да ли има заинтересованих купаца, која ће бити цена и којим поступком ће бити продат.
Истраживање Пиштаљке спроведено у оквиру пројекта који финансира Фондација за отворено друштво, показало је да Танјуг годишње добија више од 200 милиона динара субвенција из буџета и да тим новцем заправо покрива трошкове плата и доприноса за запослене. Иако је систематизовано 112 радних места, Танјуг има чак 225 запослених.
У дебати Пиштаљке, коју је водио Душан Телесковић, учествовали су главни и одговорни уредник агенције Бета Иван Цвејић, председник Извршног одбора Удружења новинара Србије Петар Јеремић, Драган Добрашиновић из Коалиције за надзор јавних финансија и Борис Лембергер из Комисије за заштиту конкуренције.
Иван Цвејић је казао да Бета више од десет година упозорава на нерегуларну ситуација са субвенцијама Танјугу, док је Петар Јеремић навео да је УНС тражио да се распише нови конкурс за директора те агенције и да су новинари Танјуга трпели санкције руководства кад су се обраћали УНС-у за заштиту својих права. „Нама није јасно шта Влада намерава са Танјугом“, рекао је Јеремић.
„Кад нема медијских слобода, угрожене су све друге слободе“, рекао је Драган Добрашиновић као представник групе организација које прате приватизацију медија. Он је казао да су најважније приватизације Танјуга и Политике и да ће Коалиција пратити те поступке. Добрашиновић је најавио и да ће Коалиција за надзор јавних финансија ускоро објавити публикацију о пословању Радио-телевизије Србије.
Борис Лембергер је агенцијама Бета и Фонет препоручио да се заједно обрате Комисији за заштиту конкуренције пре него што Танјуг буде продат да затраже проверу могуће концентрације, односно угрожавања конкуренције на тржишту новинских агенција. Он је казао да Комисија има „нова сазнања“ о томе ко је крајњи власник 50 одсто учешћа у компанији Политика новине и магазини. „Врло брзо ћемо окончати поступак у вези са Политиком и јавност ће бити обавештена о томе“, рекао је Лембергер.
Пројекат Танјуг: Истраживање пословањаспроводи се уз финансијску подршку Фондације за отворено друштво. Циљ пројекта је упознавање јавности са положајем Танјуга у области јавног информисања у Србији, његовим финансирањем, пословном политиком и најављеном приватизацијом.
За пензију млади, за први посао стар
Иако закон забрањује старосну дискриминацију при запошљавању у стварном животу расте број оних који ће све теже доћи до радне књижице.
После неуспеле приватизације лесковачког недељника „Наша реч“ Јовица Смиљковић бивши фоторепортер тог листа остао је без посла.
“Ја сам остао без посла пре седам осам година, нико неће да ме запосли, кажу да сам стар, да имам много година. Фотограф сам по професији, желим да радим и у пластенике и на гробљу било шта да радим да преживим, али нема ништа”, каже он.
Од 2000 год. у најсиромашнијем, Јабланичком округу без посла је остало око 25.000 радника. Скоро половина њих у тренутку отказа имала је између 48 и 50 година.
“Они су на белом хлебу сада, једни су у целој причи где не могу да нађу себе из више разлога: послодавци не желе да запошљавају оне који су старији од 50 година”, каже Јовица Недељковић.
За пензију премлади, за први посао престари – радну књижицу, према статистици, чека више од 360.000 незапослених који имају између 30 до 49 година. Квалификације, образовање, радно искуство, посебна знања и вештине адути главни су адути за добијање посла а не године, наглашавају у Националној служби за запошљавање.Додају да коначну одлуку и избор на крају увек доноси послодавац.
“Просечно трајање незапослености, ево данас смо добили најновији податак је 4 године. То је просечно. понављам зависи од квалификација”, каже Биљана Јеленковић Паспаљ.
Од неколико месеци колико чекају дипломирани електротехничари или фармацеути до пет па скоро десет година колико на евиденцији могу да проведу политиколози или незапослени са 3. и 4. степеном стручне спреме.
У складу са акционим планом запошљавања за 2015. годину су дефинисане категорије теже запошљивих лица. То су пре свега млади до 30 година, вишкови запослених, лица преко 50 година, особе са инвалидитетом, роми лица без квалификација и нискоквалификована лица.
Стопа незапослености у Србији у првом кварталу ове године износила је 19,2 одсто податак је Републичког завода за статистику.
Б92
Сезонци угрожени, нико о њима не брине
Београд – Удружени синдикати Србије „Слога“ саопштили су да су у Србији сезонски радници најугроженији.
Како се истиче, сезонске раднике Закон о раду „није заштитио већ их је претворио у радну снагу о којој нико не брине“.
„Закон о раду није прецизно дефинисао статус сезонских радника – ко су они, како се упошљавају и која су њихова права по основу рада.
Послодавци, посебно у сфери пољопривреде максимално користе тај пропуст и сезонске раднике ангажују за рад на црно, по принципу слободне понуде и на бази такозване наднице, без икакве државне контроле и учешћа лиценцираних агенција за посредовање у запошљавању грађана“, наводи се у саопштењу.
Додаје се да Удружени синдикати Србије све чешће добијају притужбе о кршењу елементарних права сезонских радника, нарочито у случајевима повреде на раду.
„Они немају могућности нити потребна новчана средства да покрену спор пред надлежним судом, нити могу да се синдикално организују и заштите кроз институцију синдиката. Удружени синдикати Србије „Слога“ су заинтересовани за укључивање сезонских радника у синдикат, међутим, систем у Србији тај статус не препознаје на прави начин у постојећем закону, јер су такви радници од стране државе препознати као незапослени грађани“, наводи се у саопштењу.
Како се додаје Синдикат „Слога“ очекује од државе и Министарства рада да тај проблем уврсти у приоритете и да се уради ревизија Закона о раду или донесе посебан закона о сезонском запошљавању радника.
„Инспекција рада која је у надлежности Министарства рада, запошљавања и социјалне политике требало би да појача контролу у овом сектору и заштити сезонске раднике, којих је према нашим проценама у јеку сезонских послова више од 100.000 радно ангажовано широм Србије“, наводи се у саопштењу Удруженог синдиката Слога.
Бета
VRHUNAC BAHATOSTI: Vučićev sin večera u najluksuznijim restoranima! (FOTO)
Dok građani Srbije svakoga dana sve više tonu u bedu i beznađe usled Vučićevih reformi i mera “fiskalne konsolidacije”, premijerov maloletni sin večera i pije alkohol u najluksuznijim restoranima!
Prema poslednjim statističkim podacima, svaki četvrti građanin Srbije živi na granici siromaštva. Plate i penzije su smanjene u okviru Vučićevih “mera fiskalne konsolidacije”, struja će poskupeti za 12 odsto, javni dug nenormalno raste, a građani praktično umiru od gladi.
To je ukratko realnost u kojoj živi velika većina građana. Živimo tako zašto što nas je Aleksandar Vučić “zamolio” da se strpimo kako bismo sutra živeli bolje. Mi i dalje čekamo to sutra.
S druge strane, porodica Vučić se ne suočava sa egzistencijalnim problemima kao većina građana. Vučić ne živi na granici siromaštva. Štaviše, porodica Vučić živi na visokoj nozi.
Uzmimo za primer Vučićevog maloletnog sina. Teleprompter.rs je već pisao o bahaćenju Danila Vučića po najskupljim beogradskim splavovima.
Pročitaj: EKSKLUZIVNO: Vučićev sin se bahati u najskupljim beogradskim klubovima! (FOTO)
Teleprompter.rs ekskluzivno objavljuje fotografije bahaćenja premijerovog sina tokom noćnih izlazaka. Kako saznajemo, Vučićev maloletni sin, Danilo, zoru dočekuje u alkoholisanom stanju u najelitnijim beogradskim klubovima i splavovima.
Šira javnost je saznala da se premijerov sin, Danilo Vučić, često bahati po beogradskim splavovima i klubovima kada je u maju prošle godine na splavu “River” pretučen golman Vladimir Stojković. U zvaničnom policijskom izveštaju stoji da je napadač bio premijerov sin, Danilo Vučić.
Predsednik Vlade je te navode demnatovao, tvrdeći da poseduje “alternativne” snimke koji dokazuju da njegov sin nije bio u blizini tuče. Međutim, Vučić je izbegao da objasni šta je njegov maloletni sin uopšte radio na elitnom splavu nekoliko sati posle ponoći.
U tekstu pod naslovom “Tuča na splavu umalo srušila Vučićevu vladu”, novinari “Politike” opisali su šta su videli kada im je omogućeno da pregledaju snimke sigurnosnih kamera koji su napravljeni pre i za vreme tuče. Saznali smo da je premijerov sin te večeri bio u pratnji vojnog obezbeđenja – “Kobre”.
- “Politika” je pregledala taj snimak, na kom se jasno vidi nekoliko stvari. Prva je da je incident zapravo započeo Stojković, koji je bio u vidno alkoholisanom stanju. Prvi je udario čoveka koji mu je kasnije uzvratio, započela je manja tuča, posle koje je reagovalo obezbeđenje splava. Jasno se vidi i da Vučićev sin sedi dalje od mesta incidenta, u separeu u kom je bilo i pripadnika “Kobri”, pisala je ranije “Politika”.
Ni nakon skoro godinu dana od incidenta na splavu “River”, MUP nije uhvatio Stojkovićevog napadača.
Zoru dočekuje na splavovima
Kako Teleprompter.rs saznaje od pouzdanih izvora, Vučićev maloletni sin je “redovna pojava” u najskupljim beogradskim kafanam.
- Njegovom ocu, očigledno, ne smeta što mu maloletni sin do zore sedi u kafani, a još manje što konzumira alkohol. Moguće da je opijanje deo porodične tradicije, jer Vučićevi imaju u svojoj kući u Jajincima veliki i bogato opremljeni vinski podrum u kome je često i rado boravio i Danilo u društvu svog oca, priča izvor Teleprompter.rs.
Podsetimo da je Vučić, dok je još bio u opoziciji, pozirao sa Danilom u svom vinskom podrumu.
Danilov drug vodi saobraćaj na Voždovcu!
Na fotografijama koje Teleprompter.rs ekskluzivno objavljuje, Danilo se druži i banči sa mladim funkcionerima stranke koji pripadaju takozvanoj “Banjičkoj grupi”, kaže naš izvor i dodaje da je premijerov sin, po izjavama očevidaca, najradije u društvu Relje Ognjenovića, mladog naprednog kadra koji je napredovao do člana opštinskog veća Voždovca zaduženog za saobraćaj!
Pogledajte KO je zadužen za saobraćaj u opštini Voždovac!
- Zahvaljujući svojoj bliskosti sa sinom premijera, a najviše zbog zajedničkog noćnog kupanja u bazenu, Relja je meteorski brzo napredovao u stranci, a samim tim i u životu, priča naš izvor.
Danilo Vučić u sredini
- Vesela družina okupljena oko sina Aleksandra Vučića svake noći troši hiljade evra na piće po beogradskim lokalima. Zanimljivo je da na tim noćnim provodima učestvuju samo mlade osobe muškog pola. Ono što je interesantno, jeste odakle ovim mladim ljudima toliko para da mogu da finansiraju svoje skupe provode, pita se naš izvor.
Relja, Danilov drug i član opštinskog veća u plavoj košulji
Došli smo i do fotografije mlađanog Vučića kako večera u jednom luksuznom beogradskom restoranu. Fotografija je napravljena početkom ove godine. Prema našim saznanjima, Danilo je redovan gost tog luksuznog restorana.
Sudeći po stolu prepunom alkohola, maloletni Vučić je ljubitelj vina baš kao i njegov otac. Za stolom se, takođe, pušio “Davidoff” i pila se brendirana flaširana voda!
Ne, Vučići definitivno ne spadaju u onu grupu građana koji žive na granici siromaštva.
Podsetimo da je Danilo, dok su “obični” đaci ispaštali zbog štrajka prosvetnih radnika, pohađao privatnu gimnaziju “Ruđer Bošković” gde godišnja školarina košta oko 12.000 evra!
Pročitaj: ODAKLE TATI PARE? Vučićev sin pohađa najskuplju privatnu gimnaziju u Srbiji!
ODAKLE TATI PARE? Vučićev sin pohađa najskuplju privatnu gimnaziju u Srbiji!
Kako Teleprompter.rs ekskluzivno saznaje, sin premijera Vučića, Danilo, pohađa najskuplju privatnu gimnaziju u zemlji, “Ruđer Bošković”, gde godina može da košta i do 12.500 evra!
Sin premijera Aleksandra Vučića, Danilo Vučić, koji je u javnosti postao poznat kao “maloletni sin premijera Vučića koji se bahati po najskupljim beogradskim splavovim”, pohađa najskuplju privatnu gimnaziju u Srbiji.
Reč je o privatnoj gimnaziji “Ruđer Bošković” iz Beograda. “Ruđer” važi za najskuplju privatnu gumnaziju u zemlji gde učenje po standardnom gimnazijskom programu košta od 8.850 do 9.750 evra, a po stranim do 12.500 evra godišnje. Cena jednog razreda osnovne škole je od 5.500 do 7.600 evra po domaćem programu, a ”po Kembridžu” košta od 6.500 do 9.300 evra.
Pročitaj: VUČIĆI ŠTAMPAJU NOVAC! Vučićev brat Andrej radi u kovnici novca
Teleprompter.rs je ove navode potvrdio kod više izvora. Čak smo uspeli da pronađemo i fotografije Danila Vučića na zvaničnoj Fejsbuk stranici gimnazije “Ruđer Bošković”.
VUČIĆI ŠTAMPAJU NOVAC! Vučićev brat Andrej radi u kovnici novca
Kako Teleprompter.rs saznaje, Vučićev rođeni brat već više od 10 godina radi u Zavodu za izradu kovanog novca.
Vučići godinama štampaju novac! Kako Teleprompter.rs saznaje, premijerov rođeni brat, Andrej Vučić, već više od 10 godina radi u Zavodu za izradu kovanog novca koji posluje pri Narodnoj banci Srbije. Teleprompter.rs je ovu informaciju potvrdio iz više izvora.
Kako saznajemo, Andrej Vučić u kovnici novca radi kao direktor sektora nabavke. Da Vučići generacijski štampaju novac u Srbiji svedoči i činjenica da je i otac Anđelko Vučić pre penzionisanja radio u centrali NBS-a i u Zavodu.
Zašto premijer Vučić krije ovu činjenicu?
Vučić krije gde mu danas radi bratPremijer Aleksandar Vučić krije gde mu radi rođeni brat. On je u ranijem gostovanju na
TV “Pink” otkrio da mu je brat “veoma stručan”, ali nije otkrio gde njegov brat upražnjava tu stručnost.
- Moj brat je završio Ekonomski fakultet u Beogradu. Ne izmišljene fakultete, već Ekonomski fakultet u Beogradu sa prosekom devet. Veoma je stručan, veoma je dobar u poslu koji obavlja, rekao je Vučić ranije na TV “Pink”.
Međutim, kada pogledate snimak gostovanja, na 52:09 minutu, Vučić je zastao kod dela rečenice “u poslu koji obavlja”, izbegavši da kaže gde to radi njegov brat. Stiče se utisak da njegov brat radi na nekom odgovornom mestu gde upražnjava svoju stručnost iz ekonomije.
Kako saznajemo, Vučićev brat je trenutno “zaposlen” kao član Nadzornog odbora u Udruženju osiguravača Srbije. Međutim, za jednog člana nadzornog odbora u takvom jednom udruženju uopšte nije potrebno spektakularno znanje iz ekonomije, kada uzmemo u obzir kakve sve persone sede po nadzornim odborima državnih preduzeća.
- See more at: http://www.teleprompter.rs/vucic-krije-gde-mu-danas-radi-brat.html#sthash.TYcvjqwB.dpuf
Posebno je interesantno napomenuti da je list “Alo!”, dok je sa “Blicom” zastupao interese Demokratske stranke i Borisa Tadića, objavio vest da Vučićev brat radi u kovnici novca, ali je taj tekst dolaskom Vučića na vlast uklonjen. Međutim, Teleprompter.rs je uspeo da iskopa obrisani tekst.
U uklonjenom tekstu još piše da se o bratu Aleksandra Vučića tada spekulisalo da je vlasnik jedne privatne klinike. Vučić je te navode i potvrdio za list “Alo!”.
- Istina je da je moj brat komercijalni direktor u jednoj privatnoj klinici, ali on nije vlasnik i ja ne nameravam da radim u toj klinici, poručio je tada stariji Vučić za “Alo!”.
Dodaje se da je Andrej Vučić sa nekoliko penzionisanih lekara sa VMA započeo zajednički posao – pružanje privatnih medicinskih usluga. Takođe, tada se spekulisalo se da mlađi Vučić stoji iza jednog beogradskog dnevnika.
Da sumiramo: Andrej Vučić više od 10 godina radi u Zavodu za izradu kovanog novca. Verovatno ga je otac zaposlio. Zatim, Andrej Vučić je bio povezan sa jednom privatnom klinikom koju je navodno otvorio sa nekoliko penzionisanih lekara VMA. Ranije je sedeo u upravi KK Crvena zvezda. Dalje, Andrej Vučić danas sedi u Nadzornom odboru Udruženja osiguravača Srbije. Na svom imenu ima fantomsku firmu “Asomacum” koja je služila za pranje novca i utaju poreza. Navodno je neki Crnogorac pod imenom Dragoslav Joksimović falsifikovao njegovu ličnu kartu i otvorio firmu na njegovo ime. Prema pisanju “Blica”, osumnjičeni Joksimović je preko Vučićeve firme prao novac čak i u Kini. Policija je čekala pet godina da uhapsi falsifikatore!
Podsetimo da je Aleksandar Vučić tokom predizborne kampanje ponavljao rečenicu “Svom snagom protiv korupcije” kao mantru. Međutim, godinu dana kasnije, ispostavilo se da su Aleksandar Vučić i njegova porodica glavni izvor korupcije u Srbiji.
- See more at: http://www.teleprompter.rs/vucici-stampaju-novac-vucicev-brat-andrej-radi-u-kovnici-novca.html#sthash.SFsdHOke.dpuf
Ovoga puta smo odlučili da zamaglimo oči maloletnom Danilu, jer se nalazi u školskom okruženju, a ne na splavovima u društvu tatinih stranačkih kolega, a nismo želeli ni da se ministar Tasovac i predsednici novinarskih udruženja, Ljiljana Smajlović i Vukašin Obradović, više muče oko pisanja prekršajnih prijava i javnih osuda protiv portala Teleprompter.rs.
Međutim, cilj ovog teksta nije sin Danilo, već Vučićevi sumnjivi izvori prihoda.
Imajući u vidu to da Aleksandar Vučić kao premijera zarađuje nešto više od 124.000 dinara mesečno, postavlja se pitanje odakle našem premijeru novac za sve životne troškove – skupo privatno školovanje dvoje dece (Vučić je jednom prilikom izjavio da njegova ćerka Milica pohađa privatnu Rusku školu), život dva tinejdžera u Beogradu, dve žene, dva stana (stan od 117 kvadrata nije prijavio), a u njemu navodno živi bivša supruga Ksenija Vučić), sinovo skupo maloletničko alkoholisanje po beogradskim splavovima i svoj privatan život?
Samo se prisetimo koliko je opozicioni radikalski Vučić kritikovao tadašnje političare na vlasti jer su slali svoju decu na školovanje u najskuplje škole i univezitete. Gle slučajnosti, Vučić to isto radi!
U svakom slučaju, želimo mlađanom Danilu uspešan polazak u vojsku. Premijer Vučić nam se pre mesec dana pohvalio kako je u toku radnog vremena po prvi put popio alkohol da nazdravi, jer mu je sin dobio poziv za vojsku.
Ne zaboravimo da je Vučićev sin bio u pratnji vojnog obezbeđenja “Kobre” kada je izbila tuča na splavu “River” u koju je navodno bio umešan.
Još uvek nije jasno kako Aleksandar Vučić uspeva da finansira skupe izlaske, luksuzne večere, sinovo skupo školovanje, ćerkino privatno školovanje u Ruskoj školi, da finansijski pomaže i prvoj i drugoj supruzi i to sve sa 124.000 dinara mesečno, koliko zarađuje premijer Srbije.
Dakle, da sumiramo:
- Građani Srbije gladuju, Vučićev sin se hrani u luksuznim restoranima.
- Voda sa česme neispravna za piće u većini gradova u Srbiji, Vučićev sin pije brendiranu flaširanu vodu u luksuznom restoranu.
- Nastavnici štrajkuju zbog Vučićevih mera, njegov sin pohađa najskuplju privatnu gimnaziju u Srbiji.
- Građani Srbije su lenji i ne žele da rade za privatnike, Vučić nema ni dan staža u privatnom sektoru, jedna žena radi kao voditeljka i direktorka na “Pinku”, druga u Ministarstvu spoljnih poslova, majka radila na RTS-u, otac radio u Zavodu za izradu novca, a u Zavod je uglavio i drugog sina Andreja. Svi na državnim platama i penzijama!
Da li je to solidarnost o kojoj Vučić govori?
Нема коментара:
Постави коментар