KOMŠIJE U ŠOKU Ubijao je redom dok mu je sin spavao, gosti su vrišteći istrčavali iz kuće
Gosti sa svadbe su još spavali u porodičnoj kući u Martonošu, kada je Rade Šefer započeo svoj krvavi pir. Ubijao je jedno za drugim Nataliju, Šandora, Karolinu i bivšu suprugu Rozu.
Komšija Matija Kovač
Sin Vlastimir je spavao, i nije znao šta se oko njega dešava. Posle krvavog pira koji je okončan oko 9:30 sati, njega je ubio u samoodbrani gost iz Francuske.
– Rade se pre oko mesec dana razveo od žene i otišao u Sentu da živi. Juče su pravili svatove, jer mu se ženio sin Vlastimir. Svatovi su se sakupljali ovde u kući, a odatle su otišli na kanjiški štrand, gde je u lokalu održano slavlje. Čujem da su se tamo posvađali i da je i policija intervenisala. Jutros oko 9,30 sati čula se galama i pucnjevi. Iz kuće gde su svatovi došli da prespavaju izleteo je čovek iz
Francuske koji je bio u svatovima i i počeo da viče na engleskom i francuskom u pomoć - govori komšija Matija Kovač.
Mesto zločina
Ubrzo je na ulicu izašla i komšinica, koja stanuje preko puta Radmila Šafranj, koja je čuvši zapomaganje stranca pozvala policiju i hitnu pomoć.
- Policija je došla brzo, a na ulici se ubrzo skupilo mnoštvo sveta. Ovakva tragedija se nije desila nikada u selu – govori još uvek uspaničeno Radmila.
Poznanici Radeta Šefera kažu da je Rade bio lovac i da je često učestvovao u gađanju glinenih golubova, gde je postizao odlične rezultate i da je bio kandidat za olimpijsku reprezentaciju.
Natalija i Vlastimir Šefer
Ljudi okupljeni ispred kuće u kojoj je došlo do masovnog ubistva, govore da je Rade pre nego što je počinio zločin u Martonošu, otišao u Orom, gde žive
roditelji njegove bivše supruge Jene i Roza i oboje ih usmrtio iz lovačke puške oko 7,30 sati, da bi se zatim uputio u Martonoš.
PREOKRET U ISTRAZI Gost iz Francuske ubio svekra i okončao krvavi pohod
Gost iz Francuske, teča Natalije Bajtai Emanuel Donjon u samoodbrani je ubio Radeta Šefera.
Emanuel sa suprugom koja je pogođena iz puške
Ubica je pre toga ranio Emanuelovu suprugu Nataliju u rame, dok je njihovo maloletno dete bilo pored.
Natalija Donjon je odvedena u bolnicu, a njen suprug Emanuel u policijsku stanicu u Kanjiži.
On će biti saslušan, kada dođe službeni prevodilac za francuski jezik.
MASAKR U KANJIŽI Prijatelji Vlastimira i Natalije: Bila je to velika ljubav koju smo danas hteli da proslavimo
Ljubav Vlastimira Šefera i Natalije Bajtai prekinuta je danas na drugi dan njihovog svadbenog slavlja. Mladoženjin otac Rade Šefer, koji nije opravdavao tu vezu i tek zaključen brak, ubio je danas Nataliju u njenoj kući u Martonošu pred brojnim svatovima. Oni koji su smogli snage da nešto kažu o životu ovog nesrećnog para tvrde da je to bila velika ljubav.
Vlastimir i Natalija
Vlastimir i Natalija u vezi su od 2012. godine, a verili su se prošle godine u maju.
- Želeli su da polako spremaju svadbu i nisu žurili, juče su se venčali u crkvi i mesnoj zajednici. Bila je to velika ljubav, koju smo danas trebali da proslavimo na najlepši mogući način - rekao je vidno potresen jedan od svatova u Martonošu. 
Mladi par je dosta putovao jer je Natalija radila u Francuskoj, i kako nezvanično saznajemo, tamo su želeli da nastave svoj zajednički život.
- Bili su prelep par, mnogo lepa deca, gledala sam ih kako se zaljubljeno šetaju po selu i nisam slutila da im se ovako nešto može desiti - rekla je za "Blic" jedna od Natalijinim komšinica u Martonošu.
Detalj sa Natalijine devojačke večeri
SVEKAR MONSTRUM Pio ceo dan pa krenuo da ubija od sela do sela
V.Z.C. | 17. 05. 2015. - 15:22h | Komentara: 66
Radeta Šefera (55), vinovnika tragedije u mestu Martonoš komšije opisuju kao povučenog, a u policiji nije imao dosije. On se prošle godine razveo od supruge Roze, a nju je krivio za brak sina sa snajom Natalijom, sa kojim se nije slagao.
Rade Šefer
Rade je dan nakon venčanja, na kojem je ceo dan pio alkohol, otišao u mesto Orom, u kuću tasta i tašte, Izele i Jene Traćika, gde je prvo lovačkom puškom ubio roditelje bivše žene.
Rade pio ceo dan na svadbi sina
Nakon toga, zaputio se u selo Martonoš, 33 kilometara daleko od Oroma na drugi dan svadbe svog sina. Tu je ubio snaju Nataliju, kao i njene roditelje Šandora (1963) i Karolinu Bajtai (1972), svoju suprugu Rozu i teže povredio jednu žensku osobu.
Oružje kojim je izvršen masakr
Kako saznaje "Blic" na samoj svadbi se svađao sa sinom i suprugom, jer se protivio braku.
U policijiskoj evidenciji Šefer nije ni jednom bio zaveden kao počinilac nekog krivičnog dela.
Svekar ubio mladu i njene roditelje posle svadbe
Rade Šefer je nešto posle 10 časova u mestu Martonoš kod Kanjiže, dan nakon venčanja svog sina, ubio snaju, njene roditelje i svoju suprugu lovačkom puškom. Šefer je pre toga istom puškom ubio i svoju taštu i tasta.
Ubijena Natalija i njen suprug Vlastimir, sin ubice
Svekar Rade Šefer (1960) je iz lovačke puške ubio snaju Nataliju (1990) i njene roditelje Šandora (1963) i Karolinu Bajtai (1972) i svoju suprugu Rozu Šefer u mestu Martonoš na severu Vojvodine.
Ubica: Rade Š.
Kako nezvanično saznaje Blic, Šefer se protivio venčanju svog sina sa Natalijom i oko toga se sa suprugom posvađao noć pre ubistva, a nakon svadbe sina i Natalije.
U strahu od muža, bivša supruga Roza je pobegla kod roditelja sinovljeve žene.
Uviđaj na licu mesta i dalje traje
Kako javlja reporter "Blica" sa lica mesta, ispred kuće ubijenih i dalje
Ispred kuće stoji i crveni sitroen, vozilo kojim se Šefer dovezao do mesta zločina.
Dan nakon svadbe, Šefer je krenuo u svoj krvavi pir.
Pre ubistva u Martonošu, Šefer je u selu Orom, 33 km udaljenom, ubio svoju taštu i tasta, Izelu (1947) i Jene Traćik (1941).
Orom se nalazi bliže autoputu za Suboticu, severoistočno od Čantaroša.
Među ubijenima: Roza Šefer
Rade je ceo jučerašnji dan pio, a jutros je došao u kuću mladinih roditelja.
Kome služi policija? Narodu ili kriminalcima u vlasti?
Objavljeno: 18/06/2015
Piše: Vesna Veizović
Kao i u svakom totalitarnom sistemu javna preduzeća ne rade u korist svoje države i građana već vladajućeg režima. Sve institucije, počev od obrazovanja, kulture, zdravlja, socijalne zaštite, vojske, policije, svi oni savršeno kompaktno rade na sopstvenoj propasti.
Godinama se narod pita za šta nama služi policija, sem da brani vlastodržce od gnevnog naroda?!
Međutim i pored te vlastobranilačke delatnosti, javnih kriminalnih delatnosti, ipak se i u policiji znao neki red. Lopovi su se hvatali, vodila se bitka sa kriminalom, ubice, silovatelji, razne vrste kriminalaca kad tad su dolazili pred lice pravde i to zahvaljujući policiji. Policija je bila tu i kada je trebalo braniti otadžbinu. Rame uz rame sa vojskom su bivali na našim okuparim teritorijama…
Vremenom kako se sistem menjao tako se menjalo sve, pa i policija, od narodne milicije ostala je samo privatna policija u službi kriminalne vlastodržačke bulumente.
Da krenemo redom od najsvežijih primera obične policije.
Krađa kola
U Beogradu, ali i u celoj Srbiji zabeležen je porast krađe kola. Recimo ukoliko ste očevidac krađe svog ili tuđeg automobila i u tom trenutku pozovete policiju, oni će vam odgovoriti da dođete u stanicu kako bi sačinili zapisnik. Kada dođete, sada već kao žrtva, njihov odgovor na sve je još šokantniji. Umesto da vas umire i da se zauzmu za slučaj, ili bar pretvaraju da će ih potražiti, oni će verovali ili ne reći da uopšte nema svrhe tražiti ih jer su verovatno već u delovima.(1)
Samostalnu potragu vodite na sopstvenu odgovornost a ukoliko vam se posreći pa uspete da pronađete svoj automobil, tek tu nalazite na problem. Prvo morate objasniti zašto se mešate u policijski posao, zatim da dokažete da je to vaš automobil, još ukoliko je automobil ukrao neko ko navodno radi u saradnji sa policijom u najboljem slučaju nećete završiti iza rešetaka.
Izbacivanje iz autobusa
Izbacivanje iz autobusa i maltretiranje putnika je uglavnom zadatak komunalne policije, međutim kako su oni poslednjih meseci sve više u civilu, po potrebi uskače i obična policija. Tako je pre nekoliko noći na putu ka Batajnici oko 3 sata posle ponoći, kondukter videvši policiju na mračnoj magistrali zaustavio autobus i pozvao ih u pomoć. Policajac je ušao i izbacio nekoliko momčića, koji pri tom nisu pravili nikakve probleme, već su samo želeli da dođu do svoje kuće. Hrabri policajac koji čak nije ni imao pravo da to uradi, ugrozio živote nekolicine momčića koji su ostavljeni u mraku na magistrali da kilometrima pešače do kuće. Nameće se pitanje, šta bi bilo da se toj deci desila neka nesreća i da su morali da zovu policiju, koju bi policiju pozvali? Onu zbog kojih im se desila nesreća? Srećom po policajca to se nije desilo, mada kome bi i odgovarao u ovakvom sistemu. (2)
Trgovina ljudima
E ovde već hipokrizija dolazi do punog izražaja. Naime, prema navodima taksista, zna se ko šta radi i ko za koga radi u Beogradu, što je slučaj i u vezi sa trgovinom ljudima, odnosno prevozom azilanata od tačke A do tačke B. Pa tako jedan broj taksista prevozi azilante za policajca „H“, ti taksisti do sada nisu nikada zaustavljeni od strane saobraćajne patrole, međutim ukoliko neko od onih drugih taksista koji nisu prihvatili „policijsku zaštitu“ krene da preveze azilante od tačke A do tačke B, biće zaustavljen već na prvom semaforu. Što se recimo desilo beogradskim i valjevskim taksistima, kojima je policija oduzela automobile i trenutno su osumnjičeni za trgovinu ljudima.
Ipak kako u svakom poslu ima raznih klanova, ili kada se priča raščuje neko mora da ponese krivicu svih. Obično „žrtva“ kojom se zataškava policijska umešanost, odnosno sa kojom se sakriva kriminalna radnja najviših činovnika u policiji, bude neko najniži – koju ćuti i trpi, jer zna ko su njegovi dojučerašnji partneri. (3)
Policija u službi privatnih izvršitelja
Kako bi završili otimanje od opljačkanog i gladnog naroda, privatni izvršitelji privatne države sa sobom vode i po pune autobuse policije. Na četvoročlanu porodicu obično dolazi po deset policajaca, pa ako se pobune zbog vlastodržačke otimačine, da ih „primire“ na licu mesta. Tako je u utorak na tridesetoro ljudi došlo stotinak policajaca da obezbede izvršitelja dok bez doma ostavlja deset porodica. Bez pismenog rešenja. Ako izvršitelj nema pismeno rešenje o iseljenju, pod kakvim se onda nalogom zavelo izvođenje tolikog broja policajaca na teren?! (4) Odnosno kome treba uopšte nalog koji niti ima ko da pročita, niti kome da se opravda?
Pretnje
Ukoliko se iz nekog razloga osećate ugroženo i želite da obavestite policiju da ste od izvesne osobe primili neposrednu ili posrednu poruku, njihov odgovor sa druge strane biće da sve dok vam neko otvoreno ne kaže da će vas likvidirati oni tu ništa ne mogu, a kada vam to otvoreno kažu, e onda možete da dođete u najbližu policijsku stanicu i da popunite zapisnik i to je to. Oni su svoje uradili – popunili su zapisnik. Naravno, nije svaki slučaj isti. Ukoliko ste deo „elite“ i osećate se ugroženo, a „elita“ zna zbog čega se oseća tako, ne mora niko otvoreno da vam preti, odmah će vam biti obezbeđena zaštita o trošku građana i bez popunjavanja zapisnika koje niko ni ne čita.
Kad je tu policija
U slučaju da vam se desi provala i vi se odbranite od naoružanog provalnika tako što ga ubijete, policija će bez sumnje brzo reagovati i uhapsiti vas. Tu će slučaj nadalje preuzeti sudstvo koje je u još gorem stanju, pa će vas prvo mesecima držati u pritvoru a zatim optužiti za ubistvo. Sudstvo je Malovićeva tako dobro reformisala da se pravda ni lupom ne može naći u srpskim sudovima, svaki postupak u kom se pravedno donese presuda je njihova slučajna greška.(8)
Policija je tu i kada treba da se brane državni neprijatelji, podrivači Ustava, suvereniteta, integriteta, časti. Kada treba da se biju gnevni građani, bili oni od 15 ili 85 godina i to jer su izašli da rade posao koji bi trebala da radi policija. Tu je i kada režimski mediji treba da načine bolju sliku policije u isceniranim akcijama, koje im pri tom jedine bivaju uspešne. (5)
Dok u realnim akcijama žrtve obično već budu u stanju raspada dok stigne policija. Tako da jalovi pokušaji Malog ministra policije su mali, kao i sve ono što su on i njegov predhodnik učinili od narodne milicije. Naravno, ne treba svo žito stavljati u isti džak sa kukoljom, treba sagledati i drugu stranu, da u tom nekada časnom pozivu i dalje ima časnih ljudi i da je njima posebno teško da opstanu u takvom svetu. Setimo se samo pisma valjevskih policajaca koje su poslali u javnost jer nije bilo svrhe da se obraćaju ministarstvu odakle sve kriminalne radnje potiču.(6)
Kad treba da se hapse bake i deke jer nisu pokosili livadu, nisu vakcinisali ovce ili zbog bilo kog nepostojećeg razloga. (9)
Posle obraćanja nadležnima navodeći da su najveći kriminalci zapravo predstavnici zakona, i do detalja objasnili kako koordiniraju Više javno tužilaštvo i načelnik SUP-a Valjevo, umesto da se preduzmu neke mere i ispitaju navodi, nadležni su nagradili opisanog načelnika za postignute rezultate. (7)
Narod je izgubio poverenje u plave uniforme, šta više – to plavilo je postalo sinonim za neku mutnu radnju. I nije lako ni građanima koji osećaju da su prepušteni sami sebi, a ni onim preostalim poštenim koji često ne mogu da sakriju osećanja na „poslu“ i nepravdi koju su primorani da učine onima kojima su se zakleli da će ih čuvati i nad njima sprovoditi pravdu.
I eto negativna selekcija društvena vrhuni u sadašnjici. Živimo treću generaciju negativne selekcije, te s toga imamo i ovakve izobraženosti, izopačenosti društvene na svakom koraku… na svakom kvadratiću društvene pletenice imamo kvržice i kvrge.
Novo tkanje društvenog miljea je potrebno, a to niko osim nas ne samo da neće nego i ne može.
Dok ne sednemo sami za svoj razboj, uklonimo razbojnike, nema ni boljih očekivanja a kamo li promena… jer nikome osim nama ovakvi razbojnici ne prave štetu.
Нема коментара:
Постави коментар