Ekonomija i Privreda-Pravosudje

ПАЛМА ГРАДИ АКВА ПАРКОВЕ И СВЕТЛЕЋЕ ФОНТАНЕ, 

а затвара пивару са традицијом дужом од 162год.

Jagodina, 2. juna 2015 – Oko 250 zaposlenih u Jagodinskoj pivari, protestovalo je danas ispred zgrade Skupstine grada, nezadovoljni odlukom Agencije za privatizaciju, da se pivara ne nadje u grupi zasticenih firmi, zbog cega im preti blokada i stecaj. FOTO TANJUG / DUSAN ANICIC / bb

ЈАГОДИНА – Око 250 запослених у Јагодинској пивари, протестовало је данас испред зграде Скупштине града, незадовољни одлуком Агенције за приватизацију, да се пивара не нађе у групи заштићених фирми, због чега им прети блокада и стечај.

У Скупштини града Страјкачки одбор и представнике Синдиката примо је председник Скупштине Драган Марковић – Палма, без присуства новинара.

„Договорили смо, да када се врати пемијер Александар Вучић из САД, да прими делегацију пиваре и види како може да се реши њихов проблем”, рекао је Марковић Тањугу.

Нама је важно да се пивара не угаси, да ради, да се заштити и не растури имовина, додао је Марковић.

„Истина, пивара не може више да има овај статус, који има”, рекао је Марковић и оценио да треба радницима да се уплате доприноси и повеже стаж, обезбеди социјални програм за оне који су технолошки вишак и желе да напустре пивару.

Председник Штрајкачког одбора Југослав Ђурђевић изјавио је Тањугу, после окончаног протеста, да делегација пиваре очекује пријем код премијера „током следеће недеље”.

„План је, како смо видели и читали између редова, да ћемо изаћи из ове ситауацијуе, али ми из предострожностио нећемо гасити штрајк”, рекао је Ђурђевић.

„Бићемо у штрајку, протесте нећемо одржавати, замољени смо, да док чекамо разговор са премијером не излазимо на улице, да блокирамо путеве и друго. То ћемо испоштовати”, рекао је Ђурђевић.

Он је додао да делегација пиваре, данас има састанак са замеником министра привреде, на његов позив.

У протестној шетњи од Јагподинске пиваре до Скупштине града и испред Скупштине радницима пиваре придружио се и већи број радника који су радили у овој једној од најстаријих фирми у Србији, њихове породице, радници пропалих фирми Јагодине: „Мораве”, „Југопревоза”, „Паласа”, студенти…

Протест је обезбеђивао велики број припадника полиције.

Ђурдејвић је поновио, да пивара није добила обавест, да их је било ко блокирао.

„Нисмо у блокади, имамо договор са поверицима да нас не блокирају”, рекао је Ђурђевић и додао да се производња одвија по плану и испорука пива и безалкохолоних напитака купцима.

Највећи дуг пиваре је према држави – пореској управи и Ђурђевић додаја да и од те институције имају обећање да их неће блокирати.

Имамо 270 радника сви примају редовне плате, једино нам није уплаћиван допринос последње четири године. Имамо производњу.

Ђурђевић је објаснио да су радници пиваре са „штрајком упозорења кренули 27.маја и захтевом да им се уплате доприноси за четири године и повеже радни стаж да фирма опстане да се спречи стечај и појасни критеријума око приватизације и социјални програм за технолошки вишак, одговорност Агенције за приватизацију.

Одлука Агенције за приватизацију, да се пивара не нађе на списку заштићених је изненадила и огорчила и запослене и синдикате и руководство са оценом да је „унапред припремљен план за гашење Јагодинске пиваре”.

Потраживања поверилаца премашују капитал пиваре и износе поко 2,5 милијарди и вуку се још од деведесетих година, а највећа су према држави због неплаћених акциза али и камата.

Директор производње Јагодинске пиваре Малиша Милошевић је истакао да је Јагоднска пивара лане произвела „50.000 хектолитара пива од чега радници зарађују плате”.

„Никада нисмо имали субвенције од државе за разлику од неких других” рекао је он новинарима.

(Танјуг)

СРПСКИ (Турски) ток решен – да ли Руси дају паре?

Цена грчког дела гасовода Српског (Турског) тока биће две милијарде долара, изјавио је грчки министар енергетике, Панајотис Лафазанис.

Он је, у интервјуу телевизији Росија24, истакао да међу грчким компанијама постоји велико интересовање за изградњу и коришћење тог гасовода.

„Сада већ знамо да ће се тим пословима бавити грчка државна компанија. Шта више, питање финансирања је већ решено. Процењујем тај инфраструктурни пројекат на око две милијарде долара“, казао је министар.

Према његовим речима, реализација пројекта омогућиће отварање око 20.000 нових радних места у Грчкој, што ће утицати, не само на економски развој земље, него и целог региона, пренео је Тас.

„То је веома важан тренутак за грчку економију која пролази кроз тежак период. Грчки народ од ће свега тога имати користи“, уверен је Лафазанис.

У министарству је речено да Грчка очекује да потпише меморандум о Српском (Турском) току на Петербуршком међународном економском форуму (ПМЕФ), који ће се одржати од 18. до 20. јуна.

„Што се тиче економског форума потрудићемо се да баш на њему потпишемо споразум, такозвани меморандум о политичкој подршци том гасоводу измедју Грчке и Русије“ додао је Лафазанис.

У петак је руска фирма Гаспром, после састанка свог шефа Алексеја Милера и министра Лафазаниса, објавила да је „спремна да истражи могућности у вези с њеним учешћем у изградњи гасовода“ у Грчкој.

То је први пут да та руска полу-јавна група помиње могућност директног учешћа у том пројекту пред којим је много неизвесности. Русија тек треба да потпише коначни споразум с Турском о првој деоници гасовода ка територији Турске, надајући се да ће гасовод почети да ради крајем 2016. године.

Извор: Бета, Танјуг

СРБИЈА РИЗИКУЈЕ да се прекомбинује у “гасним играма”

Регионално надметање држава средње и југоисточне Европе око добијања и транзита руског гаса, улази у нову фазу.

Посета премијера Словачке Роберта Фрица Москви показала је да његова земља, као и Бугарска, Румунија и Мађарска, намерава да реализује крупни међународни пројекат осмишљен за повезивање инфраструктуре руско-турског пројекта “Турски ток (кроз Србију – Српски ток)”. То ће омогућити “оживљавање” у новим условима маршруте која пролази кроз Бугарску (“Јужни ток 2”), али истовремено и избацити из игре земље бивше Југославије на челу са Србијом, које ће вероватно моћи рачунати само на локалне огранке главне нафтне цеви. И, такав исход је потпуно логичан – имајући у виду перманентну нестабилност у Македонији, противуречне позиције власти у Скопљу, као и Београда, који демонстрира тежњу да седи на две столице.

“Уколико ми не будемо транзитери гаса, онда ће наш буџет претрпети велику штету” – објаснио је иницијативу Братиславе словачки премијер Роберт Фрицо, после разговора са руским колегом Дмитријем Медведевим.[1] Према његовим речима, Влада Словачке у потпуности је свесна тога да ће одустајање Русије од тога да транзит гаса, после 2019. године, иде преко Украјине, довести до смањења прихода Словачке, кроз коју се руски гас који стиже из Украјине пумпа даље у Европу. Управо због тога словачке власти стављају до знања да намеравају да предузму активне напоре како би “очували кључну улогу земље у руском транзиту гаса у ЕУ”.

Одлучујућу улогу у спровођењу енергетске политике Словачке и њених суседа у региону може одиграти пројекат Eastring, који је дизајниран да обједини гасно-транспортне системе Словачке, Бугарске, Мађарске и Румуније и да их прикључи инфраструктури “Турског тока”. “Овакве пројекте ми можемо реализовати само на основу постизања споразума између четири земље, а такође и уз учешће Русије. Одговорност нас тера да тражимо такве алтернативне путеве за решавање овога питања” – истакао је Роберт Фрицо и додао да ће “актуелност пројекта расти са степеном реализовања Турског тока”.

Премијер Русије Дмитриј Медведев је са своје стране обећао да ће Москва размотрити иницијативу Словачке и реализацију тих могућности после тренутка када руски гас по новом гасоводу “стигне до границе Грчке. Одржани преговори су још једном потврдили нашу жељу да активно развијамо нашу билатералну сарадњу, независно од ових или оних конјуктурних околности” – подвукао је шеф руске владе.[2]

Усаглашеност Русије и Турске о прелиминарној маршрути “Турског тока” предвиђа изградњу гасовода капацитета од 63 милијарде кубних метара гаса годишње. Претпоставља се да ће он проћи од компресорске станице “Рускаја” у области Анапе по дну Црног мора до насеља Кијикеј у европском делу Турске и даље преко места Љулебургас до месташца Ипсала на турско-грчкој граници. Пројектовано чвориште у тој области прорачунато је на пријем и дистрибуцију даље у Европу отприлике 50 милијарди кубних метара гаса годишње.

Уз све то, руска страна је већ ставила до знања својим партнерима да је спремна да размотри варијанте свог учешћа у изградњи потребне гаснотранспортне инфраструктуре, у крајњем случају, на територији Грчке. Та питања су протеклих дана разматрали председник Управног одбора “Газпрома” Алексеј Милер и Панајотис Лафазанис, министар за индустријску реконструкцију, животну средину и енергетику Грчке. После преговора, две стране су истакле да је “Газпром” спреман да размотри варијанте учешћа у изградњи горенаведене инфраструктуре уз “обострану корист”.[3]

Шта то у пракси може значити за Србију, Македонију и друге републике бивше Југославије, које су још у периоду разраде пројекта “Јужни ток” рачунале на то да могу бити кључна транзитна маршрута за транспорт руског гаса у Европу, са свим финансијским и политичким привилегијама које из тога проистичу?

Пре свега то, да земље централне и југоисточне Европе – у крајњем случају на овој етапи – изгледају као предузимљивије, одговорније и спремније за договор од влада балканских земаља. То се у потпуности односи и на Србију, чије су власти сада озбиљно нарушиле свој имиџ иницирањем истраге (не без учешћа Запада) о околностима потписивања међувладиног руско-српског споразума о сарадњи у енергетској области из 2008. године. Тај споразум требало је да буде камен темељац у процесима прикључивања Србије руским гаснотранспортним пројектима.

Да ли се могу сматрати конструктивним и многобројне изјаве српских вођа о привржености наредбама Европске комисије? Да ли те изјаве одговарају фундаменталним националним интересима земље у тако важној области као што је енергетика? “Србија чини опасне уступке Западу”, указује у вези са тим аустријско издање часописа WirtschaftsBlatt и иронично примећује да се “она сада допада Сједињеним Америчким Државама”.[4] Са своје стране да додамо – Србија ће се посебно допадати америчким енергетским компанијама које су спремне да снабдевају Србе гасом из уљних шкриљаца по повећаним монополским ценама.

Разуме се, Русија не одустаје од сарадње са Србијом по питањима енергетике. Доказ томе је и радни сусрет Алексеја Милера са шефом српске владе Александром Вучићем који је одржан у Београду 28. маја. На том сусрету, учесници су размотрили перспективе испорука у Србију руског гаса из гасовода, као и заједничку реализацију пројеката у гасној сфери. У вези с тим, треба подсетити да дугорочни споразум између Москве и Београда који је потписан 2013. године предвиђа испоруке руског гаса Србији у обиму до 1,5 милијарди кубних метара гаса годишње током 10 година. И руска страна је током 2014. године – без обзира на неповољну спољнополитичку и финансијску ситуацију – у потпуности испунила све обавезе у договореним параметрима.

Успешно функционише и подземно складиште гаса “Банатски Двор”, које је створено у оквирима горепоменутог међувладиног споразума из 2008. године. То складиште представља један од највећих објеката за чување гаса у југоисточној Европи. Активни капацитети чувања гаса у њему износе 450 милиона кубних метара, а максимална количина висококвалитетног гаса прорачуната је на износ од 5 милиона кубних метара.[5]

Међутим, данашњи, брзо променљиви услови енергетске конкуренције, захтевају од свих учесника већу активност и, што је најважније – одлучност у одбрани сопствених интереса. И по том питању, у тој истој Србији, постоје немале резерве. Како показује искуство Словачке и њених регионалних суседа, чак ни чланство у ЕУ и НАТО пакту их не спречава да разрађују пројекте узајамно корисне сарадње са Русијом. Наравно – уз услов објективног и самосталног схватања национално-државних интереса.

Građani Srbije nemaju poverenja u pravosuđe

Građani Srbije uglavnom nemaju poverenja u institucije, posebno u pravosuđe, smatraju da je primena zakona loša i manji su optimisti u pogledu borbe protiv korupcije nego ranije.

Kako je pokazalo istraživanje o percepciji poglavlja 23 i 24 u pregovorima o članstvu u EU koje je sproveo Ipsos Stratedžik Marketing u novembru prošle godine, pokazalo je da je poverenje građana u većinu institucija ispod 50 odsto.

Najviše poverenja u policiju i Vladu

Kao i u prethodnom istraživanju iz februara 2014. godine, građani Srbije najviše imaju poverenja u policiju (48 odsto), kao i u Vladu Srbije, u koju je poverenje poraslo u novembru na 48 odsto sa 44 u februaru.

U vladu nema poverenja 50 odsto ispitanika, što je četiri odsto manje nego u februaru, pokazalo je istraživanje sprovedeno na 1.000 ispitanika.

Građani kao i devet meseci ranije najmanje veruju tužilaštvu (66 odsto) i sudovima (68 odsto), iako se to nepoverenje blago smanjilo u odnosu na februar.

Medijima ne veruje 57 odsto građana

U Skupštinu Srbije nema poverenja 59 odsto građana, medijima ne veruje 57 odsto građana, a nevladinim organizacijama 61 odsto građana, mada se i u tim oblastima beleži blagi pad nepoverenja.

Velika većina građana smatra da pravosuđe u Srbiji nije efikasno (82 odsto), a 81 odsto se ne slaže s tvrdnjom da je nezavisno od politike i drugih interesnih grupacija.

Smanjuje se broj onih koji smatraju da je uspešna borba protiv korupcije

Stopa građana koji smatraju da je Vlada Srbije uspešna u borbi protiv korupcije smanjila se sa 53 odsto u februaru na 42 odsto u novembru, dok je stopa građana koji smatraju da vlada i institucije nisu uspešne u tome porasla za osam procentih poena, na 54 odsto.

Kao i u februaru, velika većina građana (71 odsto) smatra da je korupcija na visokom nivou veći problem nego korupcija na nižim nivoima - u bolnicama, školi, među policajcima i drugim službenicima (26 odsto).

TAGOVI: TUŽILAŠTVO , PRAVOSUĐE , GRAĐANI , POVERENJE