Korupcija

ДНО – МНОГИ СЕ ПРОДАЈУ ЛАКО ЗА ПАРЕ: 

Погледајте ценовник корупције у Србији

Фото: Графички студио Блица (Кликни на слику)

У Србији све има цену: операција кука, двојка средњошколцу, прекорачење брзине… Мито ради као никад.

Правосуђе мистерија

– И у правосуђу има корупције, и материјалне и у начину избора судија, где се фаворизују припадници одређене групе или политичке опције. То доказује лутање у судским ставовима по истом правном питању. Ипак, не постоје подаци који то показују, ни докази који би некога извели пред лице правде – тврди Срђан Сикимић, председник Адвокатске коморе Војводине.

Владислав Илић, начелник Дневне болнице и специјалистичко-консултативне службе у Клиничко-болничком центру “Др Драгиша Мишовић“, ухапшен је пре неколико дана јер је примио мито од 500 евра.

Он нас је још једном подсетио где живимо…

– Корупција у Србији је апсолутна, они који се њоме не баве као да су потопљени.

У Индији, где постоји тек неколико процената некорумпираних, друштво такве људе сматра асоцијалним особама: исто је и код нас.

Све је окренуто наопачке у Србији, па корупционашка изрека “бог је прво себи браду створио” постала је народна пословица! – прича за “Блиц” Марко Павловић, професор крагујевачког Правног факултета, који је 2007. године својим сведочењима покренуо расветљавање корупционашке афере “Индекс”.

Тај скандал је у међувремену постао живи споменик корупцији, али пред судом није решен.

Професор је добијао претње које су му утицале на здравље, ни на предавањима није био сигуран.

МИТО „ТОПЛИ ОБРОК“

“Тако му и треба кад гура нос где не треба”, сматра барем 50 одсто грађана Србије, показује истраживање које је спровео и Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ).

– Све сервисне институције у Србији подложне су корупцији. Код нас је мито механизам којим службеници јавног сектора, неспремни да се синдикално организују, наплаћују оно што им држава закине кроз плату. Овде је корупција платни додатак. Нико није направио анализу да ли ће и колико ово ново стезање каиша повећати корупцију – каже социолог Зоран Гавриловић из БИРОДИ.

Ситна корупција, према њему, штетна је јер легитимише давање мита као систем, а дискриминише грађане – старе, сиромашне, незапослене, необразоване…

– Они су уплашени и прихватају корупцију, иницирају је чак, па дају мито и кад им нико не тражи – објашњава Гавриловић.

ЗДРАВСТВО…

Тај страх је најјачи у здравству, које, тврди оснивач НВО “Лекари против корупције” Драшко Карађиновић, предњачи у примању мита.

Дозволе

Процедура у грађевини је олакшана новим системом у ком се све дозволе добијају на једном шалтеру. Тако остају “само” малверзације у капиталним пројектима: тендери преко везе, рекетирање подизвођача у замену за ангажовање, продаја станова за цене веће од оних наведених у уговору…

 – Ценовник зависи од ургенције, па су цене прегледа у дому здравља симболичне у односу на оне захвате од којих вам зависи живот. Слично је и са порођајем, где мито одређује на који начин ће трудница бити збринута код гинеколога. Предуслов корупције у здравству, чији смо сведоци свакодневно, јесте системска корупција у врху система: незаконите јавне набавке, закони који их дозвољавају, намештене и надуване инвестиције. Због тога пацијенти плаћају лекарима – каже Карађиновић.

Осим у здравству, корупција је алармантна и у школству, полицији, локалним самоуправама, правосуђу…

– Корупција је проблем ендемских размера. У полицији чим имате кеш који прелази из руке у руку – можете бити сигурни да је у питању некакав мито. Примери су највидљивији код саобраћајних прекршаја, а тарифа зависи од самог прекршаја.

Најчешће мито представља 20 до 30 одсто новчане казне, па стога и варира од 1.000 до 2.000 динара за невезивање појаса, до 10.000 за, рецимо, вожњу жутом траком. Иначе, ова врста корупције је углавном недоказива јер од ње профитирају и полицајац и прекршилац. Губи само држава – каже „Блицов” извор из МУП-а.

ГРАЂЕВИНА

Од државе отимају, пре свега, њени службеници. Од њих је грађевинска индустрија доста пропатила.

– Раније ако фирма или појединац хоће поштено да ради, има гомилу бирократских баријера. Ако улази у корупцију, прво мора да плати за грађевинску дозволу, да не чека годинама. Онда треба подмитити и инспекцију да зажмури на неправилну локацијску дозволу, јер извођач углавном тражи дозволу за два спрата, а изгради рецимо шест. За мито при изградњи или доградњи кућице требало је да се издвоји од 500 до 1.000 евра – објашњава Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.

Извор: Блиц.рс

Случај Банатске 83 министарство прослеђује тужилаштву

19.09.2014

Пише Снежана Ђурић

Ни Антикорупцијски тим Министарства грађевинaрства, саобраћаја и инфраструктуре нема снаге ни воље да се обрачуна са кривцима за очигледно сумњиву легализацију три стамбене зграде у Банатској 83 у Земуну које се налазе на траси магистралног пута ка мосту Борча-Земун, о чему је Пиштаљка обавестила јавност пре нешто мање од месец дана. Антикорупцијски тим министарства ће проследити случај тужилаштву и тако још једном овај „врућ кромпир“ пребацити у туђе руке. Да ли ће и против кога поднети кривичне пријаве и за која кривична дела, Антикорупцијски тим крије од јавности.

У одговору тог тима станарима зграда у Банатској наводи се: „У вези ваших раније послатих мејлова на адресу Министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и нашу адресу, овим вас обавештавамо да је завршено поступање по предмету и да ће исти бити достављен надлежном тужилаштву на даље поступање, по основу сумње у извршење више кривичних дела од стране више лица. Овим се извињавамо због каснијег одговора.” 

На челу Антикорупцијског тима је Слободан Пајић, јавности познат као бивши полицајац и шеф обезбеђења Небојше Човића. Пајић је за Пиштаљку потврдио да је предмет прослеђен даље тужилаштву, али на питања на кога Антикорупцијски тим сумња и о којим кривичним делима је реч није желео да одговара. „Предмет је прослеђен надлежним органима да одреде која кривична дела су у питању и ко је одговоран”, рекао је Пајић у телефонском разговору.

Ни од надлежних у министарству, по чијем налогу је поступао Антикорупцијски тим, нисмо могли да добијемо информацију да ли су и против кога поднели кривичне пријаве, ни да ли ће у случају Банатске 83 неко одговарати за „коруптивне радње“, како је то у одговору Пиштаљци раније описало само министарство.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре сада објашњава да је Антикорупцијски тим поступао по налогу кабинета министарке Зоране Михајловић, али и да је посао тима само да прикупља чињенице и доказе који указују на основе сумње, „које уз сагласност министра тим доставља даље тужилаштву, у виду информација, а не кривичне пријаве“.

Налог кабинета да се поново испитају околности градње и легализације зграда код земунског моста уследио је после још једног обраћања станара Министарству грађевинарства. Они су више пута тражили помоћ од тог министарства и других надлежних институција, а одговор да је предмет „завршен“ добили су тек пошто су 16. септембра електронским путем Зорани Михајловић написали да ће бити приморани да о свему обавесте јавност. Они реакцију Антикорупцијског тима траже већ два месеца.

Банатска 83 била је предмет и ванредног инспекцијског надзора министарства, а грађевински инспектор Јелена Милосављевић записником од 1. септембра констатовала је да је накнадна легализација три стамбене зграде у ствари законита. У извештају се између осталог тврди да је београдски Секретаријат за легализацију објеката одобрио промену стања, то јест легализацију, после захтева инвеститора Михајла Крамера из јануара 2010. године, у складу са Законом о планирању и изградњи. 

Овакав извештај инспекторке Милосављевић у супротности је са ранијим ставовима министарства које је у августу Пиштаљци одговорило да на парцелама на којима се налазе зграде, према Генералном урбанистичком плану, није могућа стамбена градња. Такође, тада је министарство навело да оно не може сносити последице нерешених односа изазваних одређеним коруптивним радњама и да инвеститори до дозволе за градњу у неким случајевима долазе на незаконите начине.

Станарима Банатске 83, који кажу да су своје станове плаћали више од 1000 евра по квадрату, а сада су остали без уличне расвете у улици разрованој од радова на мосту, једина могућност је да се придруже тужилаштву уколико оно покрене кривични поступак или да сами покрену поступак ако би знали ко је извршио кривично дело и које је дело у питању.

Да подсетимо, случај Банатска 83 почео је пре скоро 17 година када је Томислав Николић као директор земунског Пословног простора 1997. године уступио инвеститорима Михајлу Крамеру и Ани Михољчић земљиште за изградњу комерцијалних објеката. Девет година касније, председница општине Земун Гордана Поп-Лазић потписује закључак којим се дозвољава упис власништва у јавне књиге и на основу тога Четврти општински суд уписује нове власнике. Иако је још од 2003. године на месту на коме се сада налазе зграде уцртана траса магистрале Т6 и на том месту забрањена стамбена градња, секретар београдског Секретаријата за легализацију Предраг Вучић 2011. потписао је легализацију ових објеката на основу важећег закона, усвојеног на предлог Оливера Дулића, на кога се сада сви позивају као на јединог кривца за све легализације које нису биле ваљане. Међутим, ни нове власти нису у стању да распетљају клупко корупције у коме су, као и увек, грађани једини оштећени.