REVOLUCIONARNO: Pronađen način da se SRCE izleči SAMO, čak i nakon infarkta!
Divne vesti iz sveta medicine stižu za sve ljude koji pate od kardiovaskularnih bolesti. Konačno je osmišljena terapija koja će našem najvažnijem organu pomoći da se oporavi, čak i ako je došlo do srčanog zastoja
Milioni ljudi širom planete žive sa značajno oslabljenom srčanom funkcijom i srčanim zatajenjem, stanjima za koje do sada nije bilo leka. Ali, sada je tim naučnika s Oksforda i UCL-a pokrenuo revoluciti sve! koja će pr
Novi test predviđa rizik za infarkt
Američki naučnici sa Instituta Skrips riserč otkrili su krvni test namenjen otkrivanju osoba s vrlo velikim rizikom za srčani udar (infarkt).
Stručni časopis „Physical Biology“ piše da se delovanje testa zasniva na otkrivanju specifičnog biomarkera u krvi.
Ključni biomarker je povezan s naslagama na zidovima krvnih sudova koje dovode do srčanog udara, a otkriven je posle analize više od 10 miliona ćelija.
U do sada sprovedenim istraživanjima učestvovala su 104 ispitanika, a test je bio 100 odsto tačan.
Istraživači sada nameravaju da provere tačnost testa na grupi ispitanika koji su tek dobili rane simptome infarkta.
Prema njihovim rečima, novi test će lekarima u hitnoj službi znatno olakšati postavljanje tačne dijagnoze kod pacijenata koji se žale na bolove u grudima.
TEST ZA SRCE: Proverite svoje znanje o najvažnijem organu koji imate!
Pušenje, konzumiranje alkohola, gojaznost, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, povećavaju mogućnost nastanka bolesti.
Da li ste znali da su kardiovaskularne bolesti ubica broj jedan u Srbiji? Naša zemlja je, nažalost, po tome u samom vrhu u Evropi.
Kad srce “preskače”, preti moždani udar
Kardiologija – atrijalna fibrilacija: Jedna od najtežih bolesti srca može lako da se otkrije jednostavnim merenjem pulsa i EKG snimanjem
PACIJENTI koji imaju atrijalnu fibrilaciju ili poremećaj srčanog ritma ne bi trebalo da uzimaju aspirin kao zaštitu od moždanog udara, upozoravaju kardiolozi. Dosadašnje iskustvo je pokazalo da kod najvećeg broja pacijenata ovaj lek izaziva veću štetu nego korist. Stručnjaci smatraju da je aspirin veoma dobar u sprečavanju aktivacije zadebljanja na krvnim sudovima, ali je mehanizam zgrušavanja krvi i nastajanja moždanog udara kod atrijalne fibrilacije drugačiji i zbog toga se njima u cilju prevencije daju oralni antikoagulansi, koji deluju i na krvne sudove i pružaju bolju zaštitu.
Ovo je samo jedan od zaključaka Prvog međunarodnog simpozijuma o atrijalnoj fibrilaciji koji je održan u Beogradu u organizaciji Srpske asocijacije za atrijalnu fibrilaciju (SAFA), na kom je učestvovalo više od 450 domaćih i stranih stručnjaka.
– Ako treba da sprečimo moždani udar zbog atrijalne fibrilacije, aspirin nije rešenje, ima zanemarljivu efikasnost i problematičnu bezbednost, jer kod takvih osoba može da se desi krvarenje u želucu ili u mozgu – objasnila je asistent dr Tatjana Potpara, načelnik odeljenja intenzivne nege u aritmologiji Kliničkog centra Srbije i predsednik SAFE.
Procenjuje se da u našoj zemlji oko dva odsto odraslih ima atrijalnu fibrilaciju, ili oko 120.000 do 140.000 ljudi, ali bi ovaj broj u budućnosti mogao da bude i veći s obzirom na to da je Srbija na trećem mestu u svetu po učestalosti kardiovaskularnih oboljenja. Poslednjih godina stručnjaci svuda u svetu beleže porast broja pacijenata sa poremećajem srčanog ritma, koji, ukoliko se na vreme ne otkrije i ne leči, može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, pa čak i do infarkta i šloga. U svetu svake godine 15 miliona ljudi doživi šlog kao posledicu “preskakanja srca”.
– Atrijalna fibrilacija je jedna od najtežih bolesti srca koja može lako da se otrkije merenjem pulsa i snimanjem EKG, ali je problem što je često udružena sa drugim kardiovaskularnim bolestima i stanjima, kao što je recimo hipertenzija, oslabljena srčana funkcija, promene na krvnim sudovama srca i slično, pa se na nju ne misli u prvom momentu – ukazao je profesor dr Gregori Lip, poznati britanski kardiolog Univerziteta u Birmingemu koji je učestvovao u radu Prvog kongresa u Beogradu. – To može da dovede do toga da lečenje počne kasno, kada već postoji značajan rizik od srčanog i moždanog udara.
Jedna od četiri osobe starije od 40 godina imaju poremećaj srčanog ritma, a rizik da se oboli od atrijalne fibrilacije sa godinama značajno raste. Lekari bi naročito trebalo da obrate pažnju na pacijente starije od 65 godina, pogotovo ako postoje udružene kardiovaskularne bolesti. Veliki problem je i što čak trećina pacijenata nema simptome bolesti i kod njih se aritmija otkriva slučajno.
– Treba imati na umu da rizik od neželjenog ishoda ne boli, ne boli rizik od šloga, a sa druge strane terapija koja se uzima za atrijalnu fibrilaciju je zahtevna, s vremenom pacijenti zaboravljaju zašto piju lekove i prestaju da ih uzimaju. To predstavlja veliku opasnost i veliki problem. Zato je u svetu prisutna inicijativa da se radi na edukaciji bolesnika o značaju redovnog uzimanja terapije – naglasila je dr Potpara.
Ono što je utešno je to da se smrtnost od ovih bolesti može smanjiti zdravim stilom života, ali za to je potrebno da ljudi budu bolje informisani o tim bolestima.
– Suočeni smo s epidemijom hroničnih nezaraznih bolesti, ali i s epidemijom umiranja od ovih oboljenja. Ono što ljudi nedovoljno znaju jeste da se 80 odsto tih smrti može sprečiti ukoliko se na vreme počne sa zdravim stilovima života. Nažalost, svedoci smo toga da su pacijenti nedovoljno edukovani, a lekari opterećeni velikim brojem bolesnika – objašnjava dr Nebijša Tasić, načelnik Centra za hipertenziju Instituta za kardiovaskularne boleti Dedinje, a piše Blic.
Budući da je najvažnije u sprečavanju smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti znanje o njima, donosimo vam test kojim ćete proveriti svoje znanje o najvažnijem organu koji imate. Odgovorite na sledeća pitanja:
1.Koliko otkucaja u toku dana napravi prosečno ljudsko srce? a) 1.000; b) 10.000 c) 100.000; d) 1.000.000
2.Direktni uzrok srčanog udara je? a) Visok krvni pritisak; b) Visok nivo holesterola; c) Blokada u nekoj od arterija; d) Srce jednostavno prestane da kuca
3.Šta možete da učinite da biste smanjili nivo lošeg holesterola u krvi? a) Da jedete manje hrane bogate zasićenim mastima; b) Da jedete puno raznovrsnog voća, povrća i žitarica; c) Da prestanete da pušite i budete fizički aktivni; d) Sve gore navedeno
4.Koji su tipični simptomi visokog krvnog pritiska? a) Mučnina; b) Ubrzan puls; c) Pojačana anksioznost; d) Obično nikakvi
5.Koliko je vaća verovatnoća da infarkt prežive ljudi koji su fizički aktivni, nego oni koji se slabo kreću? a) Nema nikakve razlike; b) 25 odsto; c) Dvostruko veća; d)Pet puta veća
Foto-ilustracija: FreeDigitalPhotos/dream designs
Saznajte koji su pravi odgovori na pitanja:
1.Odgovor je pod c) – 100.000 otkucaja. Srce kroz telo prosečno pumpa količinu krvi koja bi, da ne cirkuliše, iznosila oko 19.000 litara.
2.Odgovor je pod c) – srčani udar, odnosno infarkt miokarda, događa se kada postoji blokada u nekoj od koronarnih (srčanih) arterija. Odgovori pod a) i pod b) su faktori koji povećavaju rizik, ali nisu direktan uzrok infarkta.
3.Najbolji odgovor je pod d) – sve gore navedeno može da pomogne da smanjite nivo lošeg holesterola, a povoljno je i za vaše opšte zdravlje.
4.Tačan odgovor je pod d) – ljudi se obično iznenade kad saznaju da im je pritisak visok, jer se ne osećaju loše. Zbog toga je važno da se pritisak redovno kontroliše.
5.Tačan odgovor je pod c) – osoba koja je fizički aktivna ima dva puta veće šanse da preživi infarkt nego osoba koja se slabo kreće.
Saznajte koji su pravi odgovori na pitanja:
1.Odgovor je pod c) – 100.000 otkucaja. Srce kroz telo prosečno pumpa količinu krvi koja bi, da ne cirkuliše, iznosila oko 19.000 litara.
2.Odgovor je pod c) – srčani udar, odnosno infarkt miokarda, događa se kada postoji blokada u nekoj od koronarnih (srčanih) arterija. Odgovori pod a) i pod b) su faktori koji povećavaju rizik, ali nisu direktan uzrok infarkta.
3.Najbolji odgovor je pod d) – sve gore navedeno može da pomogne da smanjite nivo lošeg holesterola, a povoljno je i za vaše opšte zdravlje.
4.Tačan odgovor je pod d) – ljudi se obično iznenade kad saznaju da im je pritisak visok, jer se ne osećaju loše. Zbog toga je važno da se pritisak redovno kontroliše.
5.Tačan odgovor je pod c) – osoba koja je fizički aktivna ima dva puta veće šanse da preživi infarkt nego osoba koja se slabo kreće.
Milioni ljudi širom planete žive sa značajno oslabljenom srčanom funkcijom i srčanim zatajenjem, stanjima za koje do sada nije bilo leka. Ali, sada je tim naučnika s Oksforda i UCL-a pokrenuo revoluciju u kardiologiji koja će promeniti sve!
Oni su osmislili tretman koji će podstaći srce da se, nakon infarkta, zaceli i oporavi ko od šale! Iako ovo zvuči kao naučna fantastika, uz pravi podsticaj, srčani mišić može vrlo brzo da se obnovi sam od sebe, i to na prirodan način.
Akademski stručnjaci sada rade na ubrzavanju ovog procesa, pomoću jednog proteina, a očekuju da će njihovo otkriće dovesti do potpuno nove generacije lekova za kardiovaskularna oboljenja.
Čisto da pojasnimo, do zastoja srca najčešće dolazi nakon infarkta miokarda, kada srce postaje sve slabije i nesposobnije da “pumpa” krv kroz organizam. Nažalost, četvrtina pacijenata koji su dobili dijagnozu oslabljene srčane funkcije premine u roku od pet godina, a zaista je malo medikamentoznih tretmana ili operacija koje mogu da uspore ili zaustave ovaj degenerativni proces.
U svojim eksperimentima u laboratoriji, naučnici su otkrili da nakon srčanog udara srce prirodnim putem krene da zaceljuje i da izgrađuje nove limfne sudove, koji su ključni za transport mrtvih ćelija i bakterija, a samim tim i reparaciju srca. Međutim, prirodno je ovaj proces toliko spor, da najčešćene dođe do opravka dok ne bude kasno za ostatak organizma.
Ipak, ovaj proces je moguće ubrzati uz malu pomoć proteina po imenu VEG FC. Naučnici se nadaju da će, na osnovu dosadašnjih nalaza, vrlo brzo uspeti da razviju proteinsku terapiju koja bi podstakla srce da se u potpunosti oporavi u što kraćem roku.
– Dokazali smo da kod pacijenata koji su doživeli srčani udar, uz pravi stimulans, može da dođe do fantastičnih rezultata. Pomoću ovog proteina aktivira se limfni sistem koji tera srčani mišić da se zaceli. Pritom da sva načinjena šteta od infarkta bude svedena na minumum, a da se funkcija pumpanja krvi u značajnoj meri poboljša – rekao je oksfordski profesor Pol Rajli.
Foto: Profimedia
Njegova koleginica sa UCL-a, Linda Kloc, smatra da dobijeni nalazi o važnoj ulozi limfnog sistema predstavljaju ogroman i uzbudljivi korak u budućnosti regenerativne medicine, koji će omogućiti otkrivanje mehanizma kako da se, nakon traume, zacele i drugi organi.
Pet koraka do zdravog srca
Da li ste znali da dobar san sprečava oboljenja srca? Osim ovoga, postoji još mnogo jednostavnih načina da smanjite rizik od srčanih oboljenja. Procenjeno je da oko 58 miliona Amerikanaca boluje od raznih vrsta srčanih oboljenja, uključujući oko pola miliona žena koje svake godine umiru od istih. Ipak, žene i dalje zaostaju u razumevanju ove bolesti. Pročitajte osnovnih pet koraka koji vam mogu pomoći u prevenciji bolesti srca:
Korak 1: Uradite osnovne analize
Krvni pritisak, nivo holesterola i trigliceridi su najvažnije brojke koje morate znati pre nego uopšte krenete na put ka dobrom zdravlju vašeg srca.
Korak 2: Počnite da se krećete
Vežbanje je jako bitno. Jednostavna, lagana šetnja od 30 minuta, par puta nedeljno, može smanjiti rizik od oboljenja srca i do 50 odsto. Fizička aktivnost pospešuje i zdraviji san, smanjuje stres, poboljšava raspoloženje, smanjuje krvni pritisak, nivo holesterola, poboljšava opšte stanje svesti i sprečava gubitak pamćenja.
Korak 3: Smejte se od srca
Smeh je najbolji lek! Samo 15 minuta smeha deluje kao 30 minuta aerobika na vaš kardiovaskularni sistem. Smeh utiče i na zdravo funkcionisanje krvnih sudova i razvoj hormona u mozgu koji utiču na raspoloženje i smanjenje bola i anksioznosti.
Korak 4: Fokusirajte se na vaš struk, a ne na težinu!
Struk je najbolja mera vašeg opšteg zdravlja, jer je količina masnih naslaga oko struka direktno povezana sa visokim krvnim pritiskom, sa visokim holesterolom i direktno vas dovodi u opasnost od dijabetesa. Sve što treba da uradite da bi vaš struk bio manji je je definitivno korak u pravom smeru. Liposukcija se ne računa!
Korak 5: Naspavajte se noću!
Spavanje je jedan od najvažnijih elemenata vaše dnevne rutine, značajno je potcenjeno, ali je apsolutno od vitalnog značaja za vaše dobro zdravlje. Nedostatak sna utiče na povećanje krvnog pritiska, podstiče stres, povećava apetit, a usporava metabolizam, smanjuje vaše raspoloženje i opšte stanje organizma.
Kontrola stresa
Živeti je lako, pod uslovom da naučite da kontrolišete okolinu, umesto da ona kontroliše vas. „Ko umije, njemu dvije“, kaže narodna poslovica. Jedan od načina da se kontroliše hronični stres je umeće relaksacije. Po Doktor Feelgood programu osam do deset nedelja je prosečno vreme za koje najveći broj osoba nauči da opuštanjem kontroliše stres.
Zato:
Naučite da prepoznate misaone i telesne rane znake nepovoljnog delovanja stresa kao što su preznojavanje,ubrzani rad srca i pulsa, povišeni krvni pritisak, kratak dah, „leptiri“ u stomaku, suvoća u ustima, gubitak apetita ili njegovo pojačanje, češće mokrenje, prolaznaimpotencija ili frigidnost, prerana ejakulacija, napetost mišića, „crne misli“ odnosno, rane znake strepnje i bojazni i dr.
Savladajte umeće duboke relaksacije
Naučite da se opustite koristeći neki znak
Primenite brzu i potpunu ili parcijalnu relaksaciju u stresnim životnim situacijama
Usvojite relaksacionu kontrolu stresa kao svojevrsni „stil života“
Prepoznajte rane znake strepnje (anksioznosti)
Niste sigurni šta je to anksioznost, ne umete da prepoznate njene znake? Da biste mogli da ih prepoznate pažljivo vodite sledeći dnevnik:
Datum
Situacija
Misaone i telesne reakcije
Intenzitet strepnje (od 0 do 100)
Moja akcija
Kako se opustiti?
Počinje zatezanjem i opuštanjem prve mišićne grupe (šaka, mišići ruku, vrata i ramena). Zatim se istim postupkom opuštaju mišići druge grupe (leđa, grudi i stomak). Na kraju se opuštaju mišići koji učestvuju u disanju, pa mišići nogu i stopala.
Progresivna mišićna relaksacija
Osnova duboke mišićne relaksacije je naizmenično zatezanje i opuštanje pojedinih mišića.
Izvodi se u sedećem položaju sa sklopljenim očima
Trajanje zatezanja mišića je 5, a opuštenosti 10 do 15 sekundi
Stepen opuštenosti mišića procenjuje se na skali od 0-100
Vežba se izvodi dva puta dnevno
Naučite da koristite znak
Ova tehnika opuštanja poznata je i pod nazivom „meditacija“. Izvodi se beskrajnim ponavljanjem reči koja se naziva „mantra“. Izabrana reč ili broj shvataju se kao znak za refleksno opuštanje.
Kako se izvodi?
Udahne se vazduh. Po izdisaju vazduha iz pluća izgovaraju se reči:„opusti se“ (ili bilo koja druga reč ili broj). Pošto se reč ili broj izgovaraju isključivo u opuštenom stanju organizma (pri izdisaju), asocijativno se povezuju ta reč (ili broj) i opušteno stanje. Dakle, nema magije, jer uzastopnim vezivanjem bilo koje reči ili broja oni dobijaju sposobnost da momentalno opuste organizam i stvara se uslovna reakcija opuštanja. Ovo je jednostavan mehanizam, koji je otkrio veliki ruski naučnik Ivan Petrović Pavlov.
Suočavanje sa stresnom situacijom
Relaksacija je moćna stvar, ali ponekad sama po sebi nije dovoljna za savladavanje stresa. U takvim situacijama, da bistepobedili stres, potrebno je da se suočite sa situacijom koja ga je izazvala.
Prvo se relaksirajte
Pošto ste se duboko relaksirali (ne pre!) živo zamislite elemente aktuelne stresne situacije
Složene elementne stresne situacije možete da razložite u više sekvenci i da ih rangirate od najjačih do najslabijih, prema intenzitetu proizvođenja misaonih i telesnih simptoma stresa
U trenutku pojave prvih minimalnih znakova misaone i telesne napetosti (kao što su strepnja, blago ubrzani rad srca i disanja, preznojavanje, vlaženje dlanova) prilikom suočavanja sa stresnim situacijom – ponovo počnite sa relaksacijom
Ponavljajte naizmenično vežbe imaginacije i opuštanja, sve dok stresna situacija više nenma moćda proizvede negativne efekte
Nervoza srca (Neurosis cordis)
Svi bolovi i smetnje u predelu srca ne potiču od oboljenja srca u pravom smislu reči, to jest od neke srčane mane ili slabosti. U znatnom broju slučajeva ovi bolovi i smetnje potiču od nenormalnog stanja vegetativnog nervnog sistema.
Svaki deo tela stoji pod uticajem vegetativnog nervnog sistema, pa tako i srce i drugi krvni sudovi. Zadatak ovog nervnog sistema jeste da uskladi funkcionisanje svih organa i delova tela. Vegetativni nervni sistem sastoji se od dve vrste živaca: vagusa i simpatikusa, koji deluju suprotno jedan od drugog. Ako se usled nekog poremećaja dogodi da jedan od ovih sistema postane jači, mogu u funkcionisanju pojedinih organa nastupiti vrlo značajne promene. Srce i krvni sudovi naročito su podložni uticaju vagusa i simpatikusa. Srce i krvni sudovi funkcionišu normalno samo ako je delovanje ovih živaca uravnteženo. U tom slučaju krvni sudovi reaguju normalno i na spoljašnje uticaje, zamor, uznemirenje itd. U protivnom slučaju srce i krvni sudovi reaguju nenormalno.
Uzrok nastanka
Smatra se da u većini slučajeva ulogu igra nasledni i konstitucionalni faktor, to jest neke su osobe sklone svakakvim poremećajima, tako reći, od rođenja. Događa se da se nervoza srca javlja posle nekih infektivnih bolesti, a poznato je da važnu ulogu igraju duvan i alkohol. Nema više nikakve sumnje da na nastajanje ovog oboljenja veoma jako utiču duševne povrede, umni napori, nezadovoljstvo, rat, strah itd. Ovaj uticaj postaje naročito izražen u doba puberteta i klimakterijuma.
Klinička slika
Osnovni znaci na koje se bolesnik žali jesu bol u predelu srca, otežano disanje i lupanje srca. Bol je naročito izražen na vrhu srca (u visini bradavice), a nastupa nezavisno od telesnog naprezanja. Poremećaj disanja je više subjektivan osećaj bolesnika, jer se obično ne primećuje nikakva promena ni u dubini ni u brzini disanja. Srčani rad može da bude nešto ubrzan, a može da postane i neravnomeran.
Dijagnoza
Pregledom ne može da se ustanovi nikakva promena na srcu, krvni pritisak je normalan, a može da bude i snižen ili povišen. Ovi bolesnici su redovno nervozni, osetljivi, i nije redak slučaj da im drhte ruke. Ponekad je temperatura malo povišena.
Lečenje
Važno je da se ovi bolesnici psihički umire i uvere da njihovo oboljenje nije teške prirode. Pri tome, razume se, moraju i lekari i rodbina biti oprezni, da ne izgube poverenje bolesnika, jer u protivnom slučaju nikakvo lečenje ne vredi.
Нема коментара:
Постави коментар