Милодух – света биљка чисти тело

Лековита, зачинска биљка милодух (Hyssopus officinalis), или изоп, од давнина је коришћена за чишћење тела споља и била познат као “лек за све болести”, а Грци и Јевреји сматрали су светом. Њена постојбина везује се за Кавказ, северозападни Иран и југ Европе. Док је код нас милодух по мало заборављен, у Ирану, Турској, Пакистану, Финској, Румунији, Мађарској и Албанији, узгаја се ради производње етеричног уља, али се и суши. Код нас је распрострањена на подручју Делиблатске пешчаре, Сићевачке клисуре, Суве планине…

За лековите потребе користе се листови и цветови, али и цела биљка, убрана у време цветања. Суши се опрезно у хладу, без много превртања. Милодух је ароматична, медоносна и декоративна биљка. Расте самоникло, или се гаји у вртовима. Цвета до октобра у класастим цвастима плаве боје, али и ружичасте и беле.

За лечење се користе листови и цветови. У народној медицини препоручује се за олакшавање тегоба дисајних путева, а посебно за бронхитис. Сматра се леком избора за хронични бронхијални катар, астму, јачање желуца, ублажавање кашља. Своју ефикасност, милодух је показао и против стварања прекомерне слузи у цревима, слабости органа за варење, жутице. У 17. веку милодух је разбациван по соби болесника, јер се веровало да спречава ширење инфекције. Служио је и за прочишћавање храмова.

Осим што су лековити, цветови и листови ове биљке су и јестиви, а користе се као зачин за салате и супе, али и за јела од пасуља и рибе. Додају се и масним јелима ради лакшег варења, а чест су састојак разних чајних мешавина и ликера. Стари Римљани су их додавали вину ради посебног букеа.

Од милодуха се добија изузетно квалитетно етерично уље, које се савршено слаже са есенцијалним уљем лаванде, кадуље, рузмарина и камфора. Због садржаја тимола користи се и као антисептик, или као састојак зубних пасти. Да би се добило што квалитетније етерично уље милодух се први пут коси средином августа, а други пут у првој половини октобра.

Захваљујући изузетној лековитости, милодух је постао прави изазов за научнике широм света. Јапански истраживачи су потврдили да његов екстракт делује против хипергликемије и дијабетеса, али и против разних кандида гљивица и одређених бактерија.

Рецепти

Чај – Спрема се тако што се једна кашичица осушене биљке прелије шољом кипуће воде. Зависно од тежине одређене болести, дневно треба да се пије једна до три шоље чаја. Код лечења грудних и плућних оболења милодух чај може да се заслади са кашичицом меда.

Уље – Шака свежих цветова и листова милодуха потопи се у пола литра маслиновог уља и остави да одстоји на сунцу недељу дана. Након тога добијено уље може да се користи за масажу одузетих екстремитета после можданог удара. Овако добијено милодух уље показало се делотворним и код ноћног знојења и осетљивих плућа. Да би постигло жељени ефекат треба попити 15 до 20 капи помешаних са мало воде, или, још боље, са чајем од аниса.

Тинктура – За поправљање апетита саветује се тинктура од милодуха. Добија се тако што се шака цветова и листова потопи у литар ракије, остави да одстоји три дана, а затим се 10 до 15 капи разређује у мало воде и испија пола ста пред оброк.